Industrija - Srbija

Šverc uništava domaću tekstilnu industriju

Svaki drugi komad garderobe, majica, pantalone, košulja ili jakna, koji se proda u našim radnjama proizveden je ili se prodaje "na crno". Predstavnici tekstilne industrije u Srbiji su juče u Privrednoj komori zatražili od države da pod hitno preduzme jače inspekcijske kontrole robe iz Kine i Turske. Oni upozoravaju i na postojanje sve većeg broja domaćih radionica koje rade u ilegali, kao i na sve masovniju pojavu seknd hend prodavnica.

Tekstilci tvrde da će oko 80 odsto proizvođača morati da otpusti radnike i zatvori domaće radionice, ukoliko država nešto hitno ne preduzme. Na sastanku Grupacije proizvođača dečje odeće i obuće u Privrednoj komori Srbije, istaknuto je da se više od 60 odsto konfekcije u Srbiji prodaje na "crnom tržištu".

Predstavnici tekstilnih proizvođača iz Aranđelovca, Šapca, Obrenovca, Beograda ukazali su na sednici te grupacije da je i država na gubitku, jer se kineska i turska roba uvoze toliko jeftino da je carina izuzetno mala.

- Cena pri uvozu bude oko 30 dinara po komadu, a posle taj isti proizvod prodaju za 700 ili 800 dinara i to uglavnom bez izdavanja računa, tako da marže kod tih trgovaca iznose i do 700 odsto - tvrdi Milorad Vasiljević, sekretar Udruženja tekstilaca u PKS.

- Time država gubi značajne prihode, a domaći legalni proizvođači su na gubitku zbog nelojalne konkurencije. Jedna od glavnih "crnih tačaka" je buvljak u Pančevu, gde se do šest sati ujutru obave sve transakcije jeftino uvezene robe iz Kine i Turske, zbog čega je neophodno da svaki dan tri inspekcije dežuraju na tom mestu.

Vasiljević napominje da i prodavnice polovne robe, u kojima se prodaje garderoba iz humanitarne pomoći, sa greškom ili ona koja je namenjena za reciklažu, posebno prete da unište domaću tekstilnu industriju.

Inspektori ne mogu sami

Načelnik odeljenja za inspekcijski nadzor pri Ministarstvu trgovine, Siniša Petković, tvrdi da ta inspekcija preduzima sve što je u njenoj nadležnosti da se problemi reše, ali da nema dovoljno kapaciteta i ovlašćenja da bi samostalno rešili sve probleme.

- Zato je neophodna udružena akcija svih nadležnih uključujući i Upravu carina i Ministarstvo državne uprave da se u okviru novousvojenog zakona o inspekcijskom nadzoru problem crnog tržišta u tekstilnoj industriji reši - dodao je Petković.

- Ako bi udruženo delovali, bilo bi nam dovoljno mesec dana da postignemo dobre rezultate.

Legalnima teže

Nelojalna konkurencija pravi ozbiljan problem tekstilnoj industriji, koja je jedna od retkih grana privrede koja zapošljava ljude i postiže sve bolje rezultate - smatra Vasiljević.

- Tekstilci su prošle godine zaposlili 10.000 radnika, a prvi put posle nekoliko decenija, lane je izvoz tekstila, kože i obuće, premašio cifru od milijardu evra. Rezultati bi mogli biti i mnogo bolji, ali je neophodno da nadležni stanu na put sivoj ekonomiji, jer ako se ništa ne uradi na njenom suzbijanju, mnoge firme će morati da pređu da rade na crno.