Industrija - Srbija

U jagodinskoj Fabrici kablova počela isplata socijalnog programa

Oko 850 radnika jagodinske Fabrike kablova koji su se opredelili za odlazak iz firme, početkom ove nedelje počeli su da potpisuju rešenja a na račune onih koji su to učinili među prvima, već je počeo da "leže" novac predviđen jednim od tri ponuđena modela, a do kraja avgusta očekuje se da isplata bude završena.

Ovo je drugi krug otpuštanja u tom preduzeću, a prvi je, uz znatno manji odziv od oko 125 zaposlena, završen tokom aprila.

U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, potvrđuju da je tom preduzeću, do skoro u restrukturiranju, do sada u dva navrata obezbeđivan novac za socijalni program, i to u aprilu, kada je za te namene odobreno oko 93 miliona dinara, a zatim 20. jula, po dostavljenom novom zahtevu, i dodatnih 613 miliona koji se sada isplaćuju.

Tom drugom iznosu bi trebalo dodati i naknadno obezbeđena 12,3 miliona dinara, namenjena za još 12 zaposlenih koji su proglašeni viškom u zavisnoj firmi, Institutu FKS.

Upisivanje za socijalni program nije teklo glatko i bez stresa. Praktično, oko 1.000 od ukupno 1.200 radnika se opredelilo za tu opciju, iako je prema nekim ranijim procenama bilo predviđeno da u fabrici na radnim mestima ostane bar 600 ljudi.

Nakon završenog upisivanja za socijalni program, usledilo je masovno izjašnjavanje zaposlenih, uključujući i najodgovornije rukovodioce, za izuzeće generalnog direktora Ratka Vučurovića.

Inicijativni odbor koji sačinjavaju direktori i rukovodioci svih fabrika unutar "Kablova" potpisali su dokument kojim traže da generalni direktor momentalno podnese ostavku.

U dokumentu se navodi da "radnici u njega više nemaju poverenja, zamera mu se vrlo loša saradnja sa najbližim saradnicima, omalovažavanje svih zaposlenih, samovoljno odlučivanje o najvažnijim pitanjima poslovanja kao i neblagovremeno preduzimanje aktivnosti u skladu sa zakonskim obavezama i rokovima i direktno kočenje procesa vlasničke transformacije za sve vreme obavljanja funkcije, a takođe i ostvarenje svih zakonskih uslova za njegov odlazak u penziju". Posle objavljivanja inicijative, direktori koji su stavili svoj potpis smenjeni su po kratkom postupku.

Inače, jagodinska fabrika, nekada jedna od najmoćnijih u toj grani, godinama se nalazila u restrukturiranju, a početkom maja Privrednom sudu u Kragujevcu predat je unapred pripremljen plan reorganizacije (UPPR).

Preduzeće bi time trebalo da izbegne posledice koje su za firme u tom statusu nastupile 31. maja, kada je država po sili zakona morala da prestane da ih štiti od poverilaca. To bi dovelo do blokade gotovo svih 17 preostalih preduzeća u restrukturiranju, uključujući i kablove sa fiskalnim i dugovanjima prema bankama od oko 110 miliona evra.

Očekuje se da na ročištu u septembru, ukoliko dođe do saglasnosti poverilaca, sudu usvoji predlog UPPR-a, što bi za narednih pet godina omogućilo da fabrika nastavi rad.

Među poveriocima se sa nekoliko neisplaćenih zarada nalaze i radnici, a njima su predstavnici lokalnih vlasti savetovali da prihvate UPPR, što je postalo naročito aktuelno nakon što je Ministarstvo privrede obznanilo da nema zainteresovanih kupaca, pa bi, ako ne ode u reorganizaciju, fabrika ušla u stečaj.

Deo plana je bio da dug prema radnicima, zbog razlike u zaostalim zaradama, bude konvertovan u kapital i to bi činilo više od 20 odsto vlasništva fabrike, dok bi država ostala većinski akcionar sa 65 odsto udela. Dug od četiri zarade treba da bude izmiren od januara 2017. godine, dok se država obavezala da će im povezati radni staž koji je u zaostatku četiri godine.

Jedna od takođe značajnih obaveza tog preduzeća, koje je nekada upošljavalo oko 10.000 radnika, je i razlika u zaradama zaposlenih koji su u ranijim "krugovima" odlazili iz fabrike, ali i sadašnjih. Samo po sudskim presudama za oko 6.000 radnika, obaveza fabrike premašuje 30 miliona evra.

Radnicima koji su ostali je u okviru UPPR-a ponuđeno, odnosno nametnuto, da posle 31. maja ne primaju zaradu, mesec ili dva, zbog obaveza koje moraju redovno da se izmiruju, a do kraja godine bi mogli da računaju tek na minimalac.

Takav koncept, za ogromnu većinu radnika neprihvatljiv, nije odgovarao ni rukovodstvu, a ni sindikatima, koji bi ostali bez sopstvenih beneficija. Pod sumnjom u pozitivan ishod UPPR-a i pod konstantnim pretnjama i najavama stečaja, radnici su se masovno odazvali socijalnom programu ne želeći da se u fabriku više ikad vrate.

Tri modela

Zaposlenima u jagodinskoj fabrici kablova ponuđeno je da izaberu jedan od tri modela socijalnog programa. Prema prvom, mogli su da računaju na otpremninu od 200 evra za svaku navršenu godinu rada s tim da ukupan iznos ne može biti veći od 8.000 evra.

Drugi model je otpremnina prema odredbama Zakona o radu, koja ne može biti veća od ukupno 8.000 evra, a predviđa da visina sredstava za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslednjeg poslodavca ne može biti veća od 500 evra.

Treća mogućnost je otpremnina u iznosu od šest prosečnih zarada po zaposlenom u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom statističkom podatku, a predviđena je za one koji imaju više od 15 navršenih godina rada u radnom odnosu. Otpremnina se isplaćuje u dinarskoj protivvrednosti, prema srednjem kursu na dan dostavljanja spiska tehnoloških viškova.