Industrija - Srbija

Uskoro model finansiranja zbrinjavanja farmaceutskog otpada

Finansiranje zbrinjavanja više desetina tona farmaceutskog otpada koji godišnje nastane u domaćinstvima Srbije, trebalo bi da se reši promenom Zakon o upravljanju otpadom koja se očekuje u naredna tri meseca, najavilo je Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

Formirana je radna grupa i u naredna tri meseca treba da se izvrše izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom po hitnom postupku, kojim će pored ostalog biti precizirano kako će se finansirati zbrinjavanje lekova sa isteklim rokom trajanja koji se prikupe od građana, rekla za agenciju Beta predstavnica Sektora za planiranje i upravljanje u životnoj sredini Ministarstva životne sredine Radmila Šerović.

Ona je ocenila da će izmene zakona urediti tu oblast i smanjiti štetan uticaj po zdravlje i okolinu zbog nepravilnog rukovanja farmaceutskim otpadom, podsetivši da su Pravilnikom o prikupljanju medicinskog otpada apoteke bile dužne da od kraja 2010. sakupljaju farmaceutski otpad od građana kako bi se kasnije bezbedno uništavao, ali taj sistem nije zaživeo, jer nije bilo precizirano ko će snositi troškove zbrinjavanja.

Vlada mora da odredi model finasiranja zbrinjavanja lekova s isteklim rokom trajanja koji se prikupljaju od građana, rekla je ona i navela da su se za sada pojavila dva predloga i to da troškove snose farmaceutske kompanije u zavisnosti od procenta udela na tržištu Srbije ili da se zbrinjavanje farmaceutskog otpada uvede kao nova stavka na računima za komunalne usluge gradjana.

Šerovićeva je kazala da će u odlučivanju o načinu finansiranja učestvovati i predstavnici farmaceutskih kompanija i apotekarskih ustanova, izrazivši očekivanje da će biti usvojen model koji će biti sprovodiv.

Ona je podsetila i da Srbija još nema postrojenje za tretman oko 135 tona farmaceutskog otpada koji se proizvede za jednju godinu, a koji se sada izvozi u zemlje Evropske unije, najčešće u Austriju.

Do kraja godine trebalo bi da se usvoji nacionalni plan za upravljanje medicinskim otpadom čija je izrada u završnoj fazi, a kojim se predviđa izgradnja kapaciteta za tretman farmaceutskog otpada srednjih i manjih kapaciteta, kazala je Šrovićeva.

Prema njenim rečima, izrada postrojenja za tretman medicinskog, odnosno farmaceutskog otpada značiće i uštedu za Srbiju, jer je trenutna cena uništavanja tog otpada u inostranstvu od 1,5 do pet evra po kilogramu.

Šerović je istakla i da se ovih dana očekuje izvoz iz Srbije oko 300 tona stari farmaceutskog otpada koji potoče iz humanitarne pomoći iz 1999. godine, a koji se do sada nalazio u skladištima zdravstvenih ustanova.

Takođe, ovih dana se očekuje da domaća firma, koja je pobedila na tenderu za taj projekat vredan 700.000 evra, dobije dozvolu za izvoz.

Savetnik za zaštitu životne sredine u Privrednoj komori Srbije Siniša Mitrović kazao je za Betu da bi država trebalo da pomogne apotekama da nabave specijalne kontejnere za odlaganje farmaceutskog otpada koje bi donosili građani. Potrebno je da se obezbedi najmanje jedan kontejner koji će biti jasno obeležen i zaključan, kako bi se sprečilo neovlašćeno preuzimanje otpada, a koji po komadu košta oko 200 evra.

On je kao dobar primer istakao Apotekarsku ustanove Novi Sad koja je jedna od retkih u Srbiji koja od građana prikuplja lekove s isteklim rokom trajanja i privremeno ih skladišti, bez obzira na nerešenu situaciju oko finansiranja tretmana tog otpada.

Mitrović je upozorio i na izuzetnu štetnost lekova s isteklim rokom trajanja koje građani najčešće bacaju na komunalne deponije, prosipaju u kanallizaciju i tako pre svega zagađuju zemljište i vodotokove. Zbog toga je potrebno istovremeno raditi i na edukovanju građana koji bi trebalo da shvate zašto je važno da se lekovi sa isteklim rokom trajanja pravilno uništavaju.

Koordinatorka za zaštitu životne sredine u Apotekarskoj ustanovi Beograd Desanka Nikolić, rekla je za Betu da ta ustanova, koja u svom sastavu ima 124 apoteke, trenutno nije u mogućnosti da preuzima lekove s isteklim rokom trajanja od građana sve dok se zakonski ne utvrdii ko snosi troškove zbrinjavanja tog farmaceutskog otpada. U slučaju prijema tih lekova, prema važećim propisima, Apoteka Beograd postal bi njihov vlasnik i bila bi u obavezi da plati njihovo uništavanje.

Kako piše Beta, u Apoteci Beograd čekaju promenu propisa i jasno definisanje ko snosi troškove zbrinjavanja farmaceutskog otpada koji se prikupi od građana i ističu da su spremni da odmah potom nabave odgovarajuće kontejnere i počnu preuzimanje lekova iz domaćinstava.

U samoj Apoteci Beograd tokom 2012. godine stvoreno je i predato ovlašćenom operateru na dalji tretman oko 1,5 tona farmaceutskog otpada.