Industrija - Srbija

Za ekologiju 1.400€ po stanovniku

Najnovija procena troškova prelaska industrije Srbije na ekološki održivu proizvodnju i izgradnju infrastrukture iznosi oko 10,6 milijardi evra do 2019. godine.

"Izdaci iz budžeta Srbije za životnu sredinu trenutno su oko 0,35 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP)", rekla je potpredsednica PKS-a Vidosava Džagić.

Najviše novca biće potrebno za zbrinjavanje otpadnih voda, oko 5,6 milijardi, zatim za zbrinjavanje otpada oko 2,8 milijardi i za zaštitu od industrijskih zagadjenja i buke oko 1,3 milijarde evra.

"To bi prosečno iznosilo oko 1.400 evra po stanovniku, što je značajno više od troškova koji su imale zemlje članice Evropske unije koje su prošle isti put kojim Srbija sada ide, čiji su troškovi za te namene u proseku iznosili 1.150 evra po stanovniku", rekla je Džagić.

Prema njenim rečima, troškovi za zaštitu životne sredine će biti sve veći i ne mogu biti na teret privrede, koja je jedna od zagađivača, ali ne može da, zbog velikih drugih nameta, finansira prelazak na zelenu ekonomiju.

Procenjuje se da su u Srbiji sada troškovi privrede i građana po osnovu plaćanja ekoloških taksi i taksi za posebne tokove otpada i ambalažnog otpada oko 0,9 odsto BDP-a.

Džagić je kazala da bi troškovi ulaganja u životnu sredinu u Srbiji do 2021. godine mogli da narastu na oko tri odsto BDP-a, što je pretežak teret za ekonomiju koja ima velike javne rashode i lošu infrastrukturu.

Kao jednu od mogućnosti za finansiranje zaštite životne sredine ona je, pored donacija, kredita i sredstava iz fondova EU, navela i javno-privatno partnerstvo koje je pokazalo dobre rezultate u zemljama u krizi.

Pomoćnik ministra za životnu sredinu Aleksandar Vesić je kazao da u Srbiji treba da jača svest o neodrživosti korišćenja resursa koji zagađuju okolinu i da mora da se pređe na obnovljive izvore energije, kako bi se profit stavarao u zelenoj ekonomiji.

"Srbija ima veliki potencijal za korišćenje obnovljivih izvora energije koji nisu upotrebljavani", rekao je Vesić i precizirao da je od ukupnog potencijala 61 odsto biomasa, 14 odsto voda, 12 odsto sunce i oko šest odsto vetar.

Zelena ekonomija, kako je objasnio, je ekonomija čiji rezultati doprinose kvalitetnijem životu ljudi uz istovremeno smanjenje rizika po životnu sredinu.