Industrija - Srbija

„Zastava” još nije otišla u istoriju

I posle „Fijata“ – „Zastava“. Ovako bi se moglo opisati trenutno stanje u nekada velikoj fabrici, koja je pod svojim imenom na okupu držala na desetine proizvodnih celina i zapošljavala oko 35.000 radnika.

Naime, po dolasku „Fijata“ u Kragujevac, koji je u dogovoru sa državom preuzeo većinski udeo u fabrici automobila (67 odsto), odeljci „Zastave“ koji su se bavili drugom vrstom proizvodnje nisu ugašeni, već su nastavili da rade u okviru Grupe „Zastava vozila“, preduzeća u restrukturiranju koje danas broji 14 različitih društava i ogranaka, od kojih svaki ima svoju priču.

Posle 12 godina uzaludnog restrukturiranja, tokom kojih je država samo čuvala socijalni mir, izdvajajući ogromna sredstva svih poreskih obveznika za spas nečega čemu nije bilo spasa, status najvećeg broja „Zastavinih“ društava, a reč je mahom o fiktivnim firmama koje postoje samo „na papiru“, konačno će biti rešen. I to tako što će u njima biti proglašen stečaj. Ovakva odluka je doneta u sklopu namera Vlade RS da se „ratosilja“ svih gubitaša, preduzeća u restrukturiranju koja počev od 2001, kada je započet ovaj proces, nisu uspela da pronađu kupca, to jest strateškog partnera.

Zvaničan rok za okončanje restrukturiranja jeste jun naredne godine, ali se u Kragujevcu, kada je reč o društvima Grupe „Zastava vozila“, već počelo sa gašenjem pojedinih firmi. Prvi su na tom spisku „Zastava automobili“, u kojima je ostalo svega četvoro radnika, a slična sudbina čeka i neka druga „papirnata“ preduzeća, za koja se uopšte nije znalo čemu su služila svih ovih godina. Osim što su u njima „zbrinuti“ bivši „Zastavini“ rukovodioci koje je „Fijat“ proglasio „neupotrebljivim“ i sindikalni lideri koji su „branili“ radnička prava u firmama gde, praktično, niko nije radio.

Spisak tih firmi govori o „žilavosti“ našeg radničkog samoupravljanja, ali i nespremnosti države i svih vlada koje počev od 2000. nisu bile spremne da se suoče sa stvarnim stanjem te firme bez ikakve budućnosti i zvanično proglase propalim.

Čemu danas služe sledeće firme sa prefiksom „Zastava“ u svom imenu: „Obrazovanje“, „Motorna vozila“, „Informacione tehnologije“, „Kontrola kvaliteta“, „Pravni i opšti poslovi“, „Rezervni delovi“, „Trgovina“.         

Predstavnici države su na nedavnom sastanku u Kragujevcu, kada se govorilo o sudbini svih 179 preduzeća u restrukturiranju, naveli podatak da se iz republičkog budžeta svake godine za održavanje tih „papirnitih“ firmi potroši 750 miliona evra. Da je taj novac iskorišćen za podsticaje u oblasti privatnog preduzetništva, za otvaranje malih firmi, dosad bi se i mnogi Kragujevčani, bivši radnici velike „Zastave“, verovatno snašli na neki drugi način. Iz fabrike automobila je pre dve godine otpušteno oko 1. 000 radnika, koji i dan-danas traže da im država nađe posao, pošto ih je „slagala“ da će i za njih biti mesta u „Fijatu“ ili kod nekog od kooperanata, kao da u startu nije bilo poznato kako se ponašaju strana privatna kapitalistička preduzeća.

Iz korpusa „Zastavinih“ društava, najbliža pronalaženju stranog partnera jesu kragujevački „Kamioni“ i „Specijalna vozila“ iz Sombora, za koje je zainteresovana jedna kineska kompanija. „Hortikultura“ odavno sarađuje sa jednom italijanskom firmom, a najuspešnije preduzeće je „Zastava INPRO“, ono u kojoj dve trećine radnika čine osobe sa invaliditetom, a izvoz prikolica u Francusku se meri milionima evra.

„Zastava bezbednost“ trebalo bi da postane gradsko preduzeće, a „Medicina rada“ da se uklopi u sistem republičkih zdravstvenih ustanova.

U svim pobrojanim „Zastavinim“ društvima i ograncima donedavno je bilo zaposleno oko 1.825 radnika. I svi su redovno primali platu, iako dobar deo njih nije imao šta da radi. Svesni da se bliži kraj i da država više neće moći da ih subvencioniše, njih 524 uzelo je otpremnine i dobrovoljno napustilo „papirnate“ fabrike.

Posle 12 godina besciljnog tumaranja kroz proces restrukturiranja, država je, izgleda, rešila da se više ne muči sa odavno neupotrebljivim firmama u kojima je većinski ili stoprocentni vlasnik. Tako će na „otpad istorije“ uskoro otići i „Zastava“, dika i ponos države koja je tamo stigla još pre dvadeset i kusur godina.