Industrija - Srbija

Železara bez sankcija Brisela, avio-kompanije u Austriji kažnjene

Srbija nije izuzetak po tome što je iz državne kase subvencionisala „Železaru Smederevo” i „Er Srbiju”. I mnoge zemlje članice Evropske unije (EU) daju državnu pomoć svojim kompanijama. Austrija je tako godinama iz budžeta dotirala Aerodrom Klagenfurt, koji je šesta po veličini vazdušna luka u ovoj državi.

Iako je Brisel odobrio ovakvu vrstu subvencionisanja, zbog toga što evropska pravila o dodeli državne pomoći nisu poštovana, stigle su sankcije, pa je Evropska komisija (EK) naložila da se ukupno 12,7 miliona evra državne pomoći vrati u austrijski budžet.

– Za Srbiju to znači da pravila o državnoj pomoći morate ozbiljno da shvatite – kaže za „Politiku” Roman Štulinger, ekonomista iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

Sporazume, koje je menadžment Aerodroma Klagenfurt sklapao sa avio-prevoznicima, EK je ocenila kao narušavanje konkurencije na tržištu. Zbog toga je zvanični Brisel doneo odluku prema kojoj je „Rajaner” morao u austrijski budžet da vrati dva miliona, kompanija „Tuiflaj” – dva miliona, a najveći iznos od 9,6 miliona vratila je nemačka niskoprofitna avio-kompanija „Ha El Iks”.

Ovi aranžmani, prema zvaničnoj oceni EK, Aerodromu Klagenfurt nisu doneli veće prihode, već samo dodatne troškove. Avio-kompanije, koje su sklapale povoljne sporazume sa ovom vazdušnom lukom, smanjile su tako svoje operativne troškove i, prema oceni Brisela, time je narušena konkurencija na tržištu.

Austrijska država je pomagala Aerodromu Klagenfurt da smanji cene, jer je reč o maloj regionalnoj vazdušnoj luci i ideja je bila da se privuku i putnici i avio-prevoznici.

– Kada je pomoć odobrena, za EK je bilo prihvatljivo da država na taj način stimuliše tražnju. Reč je o posebnoj vrsti investicione regionalne pomoći i ta intervencija države na tržištu imala je regionalni efekat. Međutim, menadžment aerodroma napravio je posebne dogovore sa tri avio-kompanije kojima je dodatno plaćao da promovišu i reklamiraju Aerodrom Klagenfurt. Takvu vrstu državne pomoći EK smatra nedozvoljenom i zato su usledile sankcije – kaže Štulinger i dodaje da su u EU vrlo česti takvi slučajevi.

Tako je nedavno kompanija „Epl” u irski budžet vratila čak 13,3 milijarde evra, jer je EK istragom utvrdila da američki tehnološki gigant nije poštovao pravila o državnoj pomoći. U konkretnom slučaju „Epl” je dobio nezakonite poreske olakšice.

Aerodrom Klagenfurt danas posluje po tržišnim uslovima. Kako za „Politiku” kaže Folker Hoferl, iz austrijskog Ministarstva za saobraćaj inovacije i tehnologije, kompaniju je pre nekoliko meseci preuzela „Lilihil kapital grupa”.

– Budući razvoj Aerodroma Klagenfurt sada je u rukama menadžmenta te kompanije – rekao je Hoferl.

Kada je „Lilihil kapital” u aprilu ove godine dobio novog vlasnika austrijski mediji pisali su kako je najmanji aerodrom u zemlji sa svega 240.000 putnika dobio „novu većinu”. Biznismen i trgovac nekretninama Franc Peter Oraš, vlasnik „Lilihil kapitala”, koji je u centru Klagenfurta već kupio neke objekte, preuzeo je 74,9 odsto vlasništva u ovom aerodromu.

Sa druge strane, kada je o Srbiji reč, naše vlasti tek treba da dokažu da je subvencionisanje „Er Srbije” bilo u skladu sa evropskom regulativom, a „Železara Smederevo” je državnu pomoć dobijala sve do 1. februara 2014. godine. Nakon toga, Srbija je Briselu u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) morala da dokaže da je državna pomoć, koju je čelična dobijala do tog datuma, bila u skladu sa evropskim pravilima.

Istraga, koja je završena u novembru prošle godine, pokazala je da pomoć, koju je čeličana dobijala, nije bila u skladu sa Protokolom pet i SSP-om. Ipak, EK zbog toga nije kaznila Srbiju i nije tražila da se uplaćeni novac vrati u budžet.

Inače, komisija je, kada je o smederevskoj čeličani reč, vodila još jednu paralelnu istragu o dampingu, ali je zvanično Brisel utvrdio da prodaje čelika ispod cene nije bilo.

Roman Štulinger objašnjava da je u slučaju „Železare Smederevo” reč o posebnoj vrsti državne pomoći koju dobija samo jedna kompanija na tržištu i da je ta pomoć vremenski ograničena.

– Reč je o takozvanoj državnoj pomoći za restrukturiranje na koji je EK posebno osetljiva i te slučajeve prati s velikom pažnjom. Naročito u zemljama u tranziciji, kao što je Srbija. Ono što je odlika takve vrste pomoći je da jedna kompanija može da je dobije samo jednom i da nakon što je iskoristi u budućnosti više ne može da očekuje da ponovo dobije takav vid subvencija. Dodatni začin celoj toj priči, sasvim sigurno, dala je činjenica to što su Kinezi preuzeli imovinu srpske železare – zaključuje naš sagovornik.

Oni koji imaju manje pomažu više

Udeo državne pomoći u austrijskom bruto domaćem proizvodu iznosi 0,65 odsto, dok je u srpskom BDP-u taj udeo veći od 2,5 odsto. Da li je uobičajena praksa da zemlje u razvoju, kao što je Srbija, kompanijama daju više, uprkos tome što imaju manje para, pitali smo našeg sagovornika.

– Da, to je uobičajena praksa, jer je državna pomoć neophodna onim ekonomijama koje ne funkcionišu tako glatko kao razvijene privrede. Što je neko tržite više narušeno to je više i nesavršenosti u privredi, pa to onda nužno podrazumeva i državnu intervenciju. To je način da se poveća produktivnost – objašnjava Roman Štulinger.

Prosek među zemljama članicama iznosio je oko 0,5 odsto BDP-a, a poslednjih godina sve je bliži 0,8 odsto. Udeo državne pomoći se povećava zbog toga što evropska regulativa postaje sve striktnija, dodaje naš sagovornik, pa se sada uvode nova pravila i kada je o zaštiti životne sredine.