Investicije - Srbija

Investitori - Ko bolje prolazi?

Poslovati u Srbiji, gde se, praktično svakog dana ugasi mnogo radnih mesta, a novootvorenih je daleko manje, nije lako, piše Dnevnik.

Da domaći i strani privrednici u našoj zemlji nemaju isti tretman govori se veoma često, a na to je nedavno ukazala i Diana Gligorijević iz Udruženja „Poslodavac” rekavši da država premalo obraća pažnju na domaće firme i investitore.

Po njenim rečima, država ne stvara klimu jednakih mogućnosti za sve učesnike u tržišnoj utakmici i takvim odnosom prema domaćim investitorima dodatno destimuliše ulaganje u privredni razvoj.

Ona je ukazala da državnom aparatu nedostaju nove ideje i da je potrebno proširiti krug ljudi u kome se vodi dijalog o privrednom ambijentu, te da negativan stav medija, koji iznose primere neuzornih poslodavaca, šteti opštoj slici o poslodavcima. Uz to, ona je rekla da takva situacija destimuliše mlade da traže posao u tim firmama i u privatnom sektoru, već žele da se zaposle u javnim preduzećima i opterete budžet države, umesto da se okrenu bilo kakvoj formi samozapošljavanja.

Članovi udruženja „Poslodavac” su mnoga velika preduzeća u Srbiji. Među njima su i JP “Srbijagas”, „MK grupa”, „Jugoimport SDPR”, „IMT grupa”, Centroproizvod”, „Jat”, „Mona”...

Po rečima konusltanta za strana ulaganja Milana Kovačevića za bolju situaciju u domaćoj privredi i kvalitetniju poslovnu klimu dražava bi trebalo da preduzme niz koraka i radi na reformama koje će olakšati i pojefitiniti poslove preduzećima koja posluju u Srbiji, a ne da preuzima niz diskrecionih prava i nekom daje određena sredstva jer, nažalost, taj novac ne služi pravoj svrsi.

"Tačno je da nisu isti uslovi poslovanja, posebno u situaciji kada se ispostavi da mnoga preduzeća ne plaćaju poreze i doprinose i da se ništa ne preduzima da se to uradi, jer je onda očito da su priviligovana domaća preduzeća" - kaže Kovačević.

"Međutim, to nije jedini problem, pošto je tada reč i o nelojalnoj konkurnciji, jer oni koji svoje obaveze ispunjavaju i redovno plaćaju poreze i doprinose imaju veće troškove poslovanja, neretko se moraju zaduživati, a s druge strane dešava se da se onim drugima, u jednom trenutku, ti troškovi otpisuju."

On ističe da to dovodi do diskriminicaje na tržištu, te da bi izvršna vlast morala da postupa jednako prema svima na osnovu važećih zakona i da bi, zbog toga, ubuduće u zakonu trebalo da postoji i odgovornost izvršne vlasti. Po njegovim rečima, neravnopravnosti ima i u situacijama kada se nekim firmama odobravaju subevncionisani krediti, a nekima ne, nedostaje transparentnost postupanja prilikom utvrđivanja diskrecionog prava, prilikom obezbeđivanja subvencija stranim ulagačima, kojima se obezbeđuje i infrastruktura, što nije slučaj s domaćim investitorima...

Uz to, naglasio je Kovačević, ima i niz nelogičnosti u poreskim zakonima, jer se velikim ulagačima, prilikom velikih investicija obezbeđuju veoma povoljni uslovi pri plaćanju poreza na dobit. Nekada je za ulaganje od 10 miliona evra i zapošljavanje 200 ljudi važila povoljnost da se 10 godina ne plaća porez na dobit, a sada je broj zaposlenih smanjen na 100 ljudi, a vreme neplaćanja poreza na dobit ostala ista. S druge strane, ističe Kovačević, u svetu je praksa da se poreske povoljnosti obezbeđuju malim preduzećima i početnicima, za razliku od suslova u našoj zemlji gde i najmanja preduzeća, koja u skladu s veličinom imaju i srazmeran broj zaposlenih, moraju odmah plaćati porez na dobit.