Investicije - Srbija

Niče slobodna zona u Bariču

Vlada Srbije i Ministarstvo finansija planiraju da otvore novu slobodnu zonu - "Beograd". Za ovu namenu su već obezbeđene dve lokacije i to "Barič", na prostoru holdinga "Prva iskra" i "Reva", na Paliluli. Kako "Novosti" saznaju, ovaj predlog je prošao Vladu.

Površina industrijske zone "Barič" je 220 hektara, a za oko 41 hektar već postoji zainteresovani investitor. Ova lokacija je već pominjana kao "adresa" ulaganja kineske kompanije "Meita", gde bi se proizvodili metalni odlivci. Početkom maja mediji su pisali i o odluci Vlade da se zemljište ekspropriše radi zaštite životne sredine. Pre toga, sredinom marta, Vlada je odvojila 120 miliona dinara kako bi se sa lokacije uklonilo oko 750 tona opasnog otpada. U ovoj industrijskoj zoni planiran je robno-transportni centar i razvoj teretnog pristaništa na Savi, sa savremenom pretovarnom infrastrukturom.

Lokacija "Reva" je infrastrukturno opremljeno zemljište površine oko 56 hektara, obuhvata prostor između Pančevačkog puta, reke Dunav i novoplanirane luke.

- Poseban značaj osnivanja slobodne zone ogleda se u zapošljavanju nove radne snage. Jedan od prvih investitora u ovoj slobodnoj zoni planira da u prvoj fazi zaposli 550 radnika, a u drugoj još 220 - saznaju "Novosti".

- Projekat osnivanja Slobodne zone "Beograd" je ekonomsko-finansijski izvodljiv, racionalan i profitabilan. Zasnovan je na dostupnim sredstvima i ulaganjima na infrastrukturno opremljenim lokacijama.

Poslovanje u slobodnim zaonama podrazumeva određene povoljnosti za kompanije. U 2014. godini izvoz iz slobodnih zona iznosio je 2,12 milijardi evra. Učešće izvoza robe proizvedene u slobodnim zonama u ukupnom izvozu Srbije u 2014. godini iznosilo je 19 odsto.

- Mnogo faktora utiče na odluku investitora, a mi smo prošle godine u odnosu na 2013. godinu imali povećanje broja korisnika slobodnih zona za 16 odsto, 36 novih korisnika - kaže v. d. direktora Uprave za slobodne zone Milan Ristić.

- Treba imati u vidu da je većina postojećih investitora u slobodnim zonama reinvestirala u nove proizvodne programe, nove proizvodne hale i proširenje proizvodnje. U poslednjih pet godina nijedan strani investitor koji radi u slobodnoj zoni nije napustio Srbiju, a broj novih korisnika se permanentno povećavao, što govori o dobroj poslovnoj klimi. Naravno da može i bolje i da se broj investitora može povećati dodatnim stimulativnim merama.

Korak unazad

Strategijom razvoja slobodnih zona 2011-2016. predviđeno je davanje niza povlastica investitorima, ali se to još nije desilo. Korak unazad bilo je ukidanje oslobađanja od poreza na dobit preduzeća 2012. godine. Da bi se Strategija ostvarila, potrebno je ponuditi nove pogodnosti investitorima čime bi broj novozaposlenih radnika bio veći.