Investicije - Srbija

Obveznicama do zdrave vode

Lokalna samouprava tokom ovog meseca treba da raspiše javni poziv za projektovanje i izgradnju postrojenja za preradu vode u Kikindi.

Prema najavama, izgradnja će trajati do dve godine. Iako vrednost investicije još nije procenjena, plan je da bude finansirana putem emisije municipalnih obveznica.

– To je novina u našoj zemlji, ali je na Zapadu jedan od najmasovnijih vidova finansiranja lokalnih samouprava. One opštini daju mogućnost da, ukoliko nađe pokrovitelja i ima plasman, sama diktira neke uslove poput rokova i kamata. Znači, njihova emisija nam omogućava pribavljanje veće količine novca odjednom, uz nižu kamatnu stopu nego kada bismo se zadužili kod banaka. Ministarstvo finansija nam je odobrilo zaduživanje do 614 miliona dinara, tako da možemo da krenemo u raspisivanje javnog poziva – kaže za „Politiku“ član OV zadužen za privredu i ekologiju Nenad Grbić.

On naglašava da je nemačka organizacija GIZ prepoznala značaj projekta, te je opštini dodelila, bez finansijske nadoknade, savetnike koji će joj pomoći u vezi sa municipalnim obveznicama.

Građani odavno znaju da je voda lošeg kvaliteta: ima boju, miris i ukus. Nejasno im je, međutim, kakve posledice po zdravlje njeno konzumiranje može imati. Zbunjeni su najviše zbog oprečnih izjava po ovom pitanju. Dok jedni zahtevaju da se voda proglasi tehničkom i iznose sumnju da se u njoj krije više opasnih materija nego što zvanični podaci pokazuju, drugi u svojim nemuštim javim nastupima vodu proglašavaju maltene lekovitom!

– Moja svekrva je bila ovde. Ona je ceo život patila od želuca. Kako je došla u Kikindu, nju želudac nije zaboleo. Neću da kažem da je voda savršena, ali to ipak nije pitanje za mene – odgovorila je direktorka jedne zdravstvene ustanove u Kikindi novinaru VK televizije.

Analize ovdašnjeg Zavoda za javno zdravlje pokazuju da je voda tokom 2011. godine bila konstantno 100 odsto hemijski neispravna, dok se mikrobiološka neispravnost kretala između 11 i 30 odsto. Sadrži nedozvoljene količine amonijaka, arsena, gvožđa, a ponekad i bakterije poput ešerihije koli i pseudomonas eruginosa.

– Odgovorni u vodovodnim sistemima moraju da imaju lični osećaj odgovornosti i da su posvećeni obezbeđivanju higijenski ispravne pijaće vode i nikada ne smeju da ignorišu žalbe potrošača na kvalitet vode – navodi za „Politiku“ dr Nebojša Veljković iz Agencije za zaštitu životne sredine.

– Najbrži i najjeftiniji način da rešite problem povećane koncentracije arsena u pijaćoj vodi jeste da vodu sa česme uspete u flašu. Naime, u važećem Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode stoji da u vodovodnim sistemima koncentracija arsena ne može biti veća od 10 mikrograma, dok je granica za flaširanu vodu 50! – kroz šalu je, prilikom nedavnog boravka u Kikindi, ukazao na nelogičnost u Pravilniku prof. dr Božo Dalmacija sa novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta.

Nelogičnosti ima i u vezi sa amonijakom. Zakonodavac predviđa da u vodovodima koji snabdevaju preko 5.000 ekvivalentnih stanovnika (jedan ekvivalentni stanovnik podrazumeva potrošnju od 150 litara dnevno) gornja granica koncentracije amonijaka bude 0,1 miligram po litru, a u manjim vodovodnim sistemima čak jedan miligram! To praktično znači da ukoliko živite u mestu od nekoliko hiljada domaćinstava, za vas je dobra i voda koja sadrži deset puta više amonijaka nego što bi to bio slučaj da živite uvećem centru.

Na pitanje zašto voda nikada nije bila zabranjena za piće, u kikindskoj lokalnoj samoupravi odgovaraju da je to vrlo teška odluka koja nije u ingerenciji lokalne vlasti. Navode i da je voda za piće u mnogim vojvođanskim mestima još goreg kvaliteta nego u Kikindi.

U ovakvim okolnostima, građanima preostaje da kupuju flaširanu vodu ili da se pijaćom vodom snabdevaju sa javnih česmi koje su opremljene filterima.