Neto strane direktne investicije, odnosno razlika između njihovog priliva i odliva, u prošloj godini iznosile su 542,4 miliona eura, 40 odsto manje u odnosu na 2009. To Crnu Goru međutim i dalje svrstava u sam vrh privreda u tranziciji kada se posmatraju strane direktne investicije po stanovniku. Ukupan priliv stranih direktnih investicija u prošloj godini iznosio je 643,1 milion EUR. Najveći priliv ostvaren je po osnovu ulaganja u domaće kompanije i banke, 260,2 miliona eura, što je 70,5 odsto manje nego 2009. godine. U formi interkompanijskog duga ostvaren je priliv od 163,9 miliona eura, 3,6 odsto manje. Ulaganja u nekretnine ojačala su 9,5 odsto na 186,8 miliona eura, dok je priliv po osnovu povlačenja novca investiranog u inostranstvu bio 32,3 miliona eura. Odliv stranih direktnih investicija u prošloj godini bio je 36 odsto manji u odnosu na 2009. godinu i iznosio je 100,7 miliona eura.
Neto strane direktne investicije, odnosno razlika između njihovog priliva i odliva, u prošloj godini iznosile su 542,4 miliona eura, 40 odsto manje u odnosu na 2009, pokazuju preliminarni podaci Centralne banke.
"To Crnu Goru međutim i dalje svrstava u sam vrh privreda u tranziciji kada se posmatraju strane direktne investicije po stanovniku", navedeno je u novom Biltenu CBCG, prenosi MINA-BUSINESS. Ukupan priliv stranih direktnih investicija u prošloj godini iznosio je 643,1 milion EUR. Najveći priliv ostvaren je po osnovu ulaganja u domaće kompanije i banke, 260,2 miliona eura, što je 70,5 odsto manje nego 2009. godine.
U formi interkompanijskog duga ostvaren je priliv od 163,9 miliona eura, 3,6 odsto manje. Ulaganja u nekretnine ojačala su 9,5 odsto na 186,8 miliona eura, dok je priliv po osnovu povlačenja novca investiranog u inostranstvu bio 32,3 miliona eura. Odliv stranih direktnih investicija u prošloj godini bio je 36 odsto manji u odnosu na 2009. godinu i iznosio je 100,7 miliona eura.
Najveći odliv je ostvaren po osnovu interkompanijskog duga, 65,5 miliona eura. Investicije rezidenata u banke i preduzeća u inostranstvu iznosile su deset miliona eura. Odliv po osnovu nekretnina iznosio je 19,4 miliona eura, dok je odliv po osnovu povlačenja sredstava investiranih u domaće banke i preduzeća iznosio 5,8 miliona eura.