Investicije - Srbija

Privredna saradnja Srbije i Slovenije

Interes slovenačkih investitora da ulažu u Srbiju nije u padu, u poslednje vreme je čak sve više zainteresovanih, izjavio je ambasador Slovenije u Beogradu Franc But, na susretu slovenačkih malih trgovaca i agenata sa srpskim preduzetnicima u Privrednoj komori Srbije (PKS). 

Postoji sedam investicija koje će biti realizovane tokom ove ili u narednoj godini, među kojima su “Gorenje”, “Peko”, investicija u proizvodnju preparata za frizerske salone, “Impol” Sevojno, “Tajfun”, “Ris” i druge, rekao je on.

Susreti privrednika, kao ovaj u PKS, gde je delegaciju Slovenije predstavljalo 20, a Srbije 30 preduzeća dobra, su prilika da se unapredi saradnja i razmotre mogućnosti investicija u jednom ili drugom smeru.

Direktor biroa PKS za regionalnu saradnju Milivoje Miletić rekao je da je Slovenija među prvim investitorima u Srbiji i da je do sada investirala oko 1,5 milijardu evra. On je dodao da je robna razmena dve zemlje za devet meseci u padu u odnosu na prošlu godinu, ali da se očekuje da će taj trend biti poboljšan u narednom periodu.

Matej Rogelj iz Privredne komore Slovenije ukazao je da je spoljnotrgovinska razmena Slovenije i Srbije lane dostigla milijardu evra i da je dobra vest što su ove godine i prve ozbiljne investicije iz Srbije došle u Sloveniju. Privreda Slovenije je isključivo izvozno orijentisana, istakao je Rogelj i dodao da ona izvozi dva puta više od Italije i pet puta više od Grčke po jednom stanovniku i da je BDP time uspeo da se lane održi u plusu. Slovenačka ekonomija je trenutno u drugom talasu krize, a polovina privrednika, onih izvozno orijentisanih, radi dobro, dok je druga polovina u velikim dugovima jer su njihove delatnosti povezane sa investicija i gradjevinarstvom, objasnio je on.

Govoreći o sektoru malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u Srbiji, dr Aleksandar Gračanac, koordinator za MSPD u PKS je rekao da se taj sektor suočava sa atipičnom problematikom u odnosu na firme u EU. U globalnom okruženju, koje odlikuju strukturne promene i pojačan pritisak konkurencije, uloga sektora malih i srednjih preduzeća i preduzetništva postala je najvažnije pitanje održivog razvoja, obezbeđenja zapošljavanja i investicija, kao i očuvanje socijalne kohezije, rekao je on.

Gračanac je dodao da se taj sektor u Srbiji suočava sa problemima nelikvidnosti, sive i crne ekonomije i da je neophodna veća institucionalna podrška države da bi se situacija popravila. Po rečima Gračanca, komorski sistem Srbije radi po ugledu sistema iz Evropske unije. To znači da su Evropska komora i njene članice, više od 1.000 njih, u 45 zemalja Evrope, odnosno 27 članica EU plus one države van EU, od početka globalne krize izrazitim angažovanjem podstakle i kreirale otvaranje više od milion maliuh i srednjih firmi. Time je komorski sitem Evrope, nemerljivo doprineo ublažavanju posledica krize u Evropi, a posebno dokumentom “Podizanje poverenja u privredu EU”.

Privrednici Slovenije i Srbije, koji su učestvovali na skupu u PKS, saglasni su da je saradnju moguće unaprediti u mnogobrojnim sektorima, kao što su poljoprivreda, prehrana, metalska industrija, dodaje se u saopštenju PKS.