Investicije - Srbija

Projekti za razvoj Dunavskog regiona

Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Lukrecija Đeri rekla je, na skupu u Beogradu uoči predstojećeg Dana Dunava, da je dužina “moćnog” Dunava 2.888 kilometara i on povezuje 10 evropskih država i 100 miliona ljudi.

Dunav, kao Koridor 7, predstavlja važni saobraćajni potencijal za turističke brodove, odnosno kruzere, i ima veliki značaj za dalje unapređenje privredne delatnosti, između ostalih, poljoprivrede i proizvodnje električne energije, istakla je Đeri.

Ona je rekla da Dunav kroz Srbiju protiče u dužini od 600 kilometara, dodajući da je Srbija spremna da iskoristi sve potencijale najveće evropske reke.

U okviru projekta za socijalno-ekonomski razvoj Dunavskog regiona u Srbiji vrednosti 19,5 miliona evra, do sada je kreirano 18 novih turističkih proizvoda i realizovano šest infrastrukturnih projekata u oblasti turizma.

Projekat koji finansira Evropska unija, iz IPA fondova, a sprovodi i sufinansira Austrijska razvojna agencija, počeo je 2012. godine i trajaće do kraja juna 2016. godine.

Zamenik Šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt naveo je da su među rezultatima projekta i kreiranje 22 nova biznisa, a 2.500 osoba je prošlo kroz različite vrste obuka.

Benedikt je istakao da je reč o veoma bitnom projektu za Srbiju za unapređivanje održivog ekonomskog razvoja i podizanja atraktivnosti Dunavskog sliva.

On je naveo da 53 odsto turista koji dođu u Srbiju idu upravo u Dunavski region, dodajući da treba raditi na tome da oni tokom boravka u našoj zemlji više potroše, odnosno ostanu duže od sadašnjih tri noći u proseku.

Benedikt je podsetio da Srbija od 2012. godine slavi Dan Dunava, 29. jun, čime se pridružila tradiciji koja se neguje u 14 evropskih zemalja u Dunavskom slivu.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež naglasio je da PKS, kao i Privredna komora Vojvodine i regionalne komore aktivno učestvuju u brojnim projektima i inicijativama.

PKS je i sama inicirala dva projekta koji se tiču razvoja Dunavskog sliva, a to su vađenje potonulih brodova iz Dunava, Save i Tise kako bi se obezbedili bolji uslovi za transport i zaštitila životna sredina, a drugi se odnosi na otvaranje pet rečnih informacionih centara, kazao je Čadež.