Investicije - Srbija

Slobodne zone mamac za investitore

Sa zakašnjenjem od najmanje tri decenije, Srbija je konačno otkrila slobodne zone kao pokretače razvoja. Danas ih je 13. U njima posluju 84 strana i 89 domaćih preduzeća, koja zapošljavaju oko 15.000 ljudi.

U 2012. iz ovih zona je izvezeno robe za 820 miliona evra, a najviše zahvaljujući zahuktalom „Fijatu” i „velikom fići”. Vrednost izvoza u 2013. procenjuje se na više od dve milijarde evra. Zone u Pirotu, Zrenjaninu, Šapcu i Užicu se šire. Dobiće je i Pančevo, a ima izgleda da 15. zonu u Srbiji, najverovatnije negde na Dunavu, izgrade investitori iz Kine.

Po rečima Milana Ristića, direktora Uprave za slobodne zone u Ministarstvu finansija, u slobodnim zonama će u 2014. i 2015. godini biti velikih ulaganja i novih radnih mesta.

– Ulaganje „Mišlena” od oko 200 miliona evra u proširenje pogona fabrike autoguma „Tigar” u zoni u Pirotu, koje je u toku, jedna je od najvećih investicija u Srbiji – kaže Ristić.

– Sadašnja proizvodnja i izvoz će u 2015. biti udvostručeni, a posao će dobiti još 500 radnika. U novu slobodnu zonu u Pančevu, u kojoj će raditi „Rafinerija”, „Azotara” i „Petrohemija”, očekuje se da bude investirano 350 miliona evra, a u postojeću zonu u Novom Sadu NIS će uložiti još 150 miliona evra. Nove strane investicije se očekuju i u zonama u Smederevu, Vranju, Apatinu… Realno je očekivati da u slobodnim zonama u dogledno vreme radi i do 30.000 ljudi.

Prema podacima Uprave carina, najveći izvoznici Srbije su kompanije „Fijat automobili Srbija”, Naftna industrija Srbije i „Tigar tajers”, koje posluju u režimu slobodne zone.

Država se dugo opirala da investitorima odobri olakšice koje zone čine privlačnim za ulaganja, ali je to konačno učinila 2006. godine usvajanjem važećeg Zakona o slobodnim zonama. Kompanije koje u tim ograđenim prostorima proizvode, ne plaćaju carinu i porez na dodatu vrednost na uvezenu opremu i repromaterijal, ali ni na usluge i energente, a imaju i pojednostavljene carinske procedure. Uslov je da investicija bude najmanje tri miliona evra, od čega milion mora biti investiran tokom prve godine. Proizvedena roba u zonama sada je pre svega namenjena izvozu. Ranijih godina služile su kao skladišta koja su omogućavala da se plaćanje državnih dažbina na uvezenu robu odlaže do njene prodaje.

Prema Ristićevim rečima, u slobodnim zonama Pirot, Zrenjanin, Subotica, Novi Sad, Šabac, Užice, Smederevo, Kruševac, FAS – Kragujevac, Jug – Niš, Apatin, Svilajnac i Vranje, investitore ne privlače samo to što im država ne naplaćuje carinu i PDV.

– Strane investitore u slobodne zone privlači i mogućnost da izvezu proizvedenu robu bez carine u Rusiju, Tursku, Belorusiju i Kazahstan, jer Srbija sa tim zemljama ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini – napominje Ristić.

Srpske slobodne zone nude najpovoljnije uslove u regionu. Preduzeća iz Slovenije zainteresovana su da deo proizvodnje presele u Srbiju, zato što su ona koja već posluju u nekim od njenih slobodnih zona veoma zadovoljna ostvarenim rezultatima, rečeno je nedavno na skupu u Privrednoj komori Srbije koji su organizovali Slovenački poslovni klub i PKS.

Ulaskom u Evropsku uniju, u kojoj sada ima više od 50 slobodnih zona, Srbija bi morala da ukine povlastice koje u njima daje investitorima. Da bi privukla što više ulagača u svojim slobodnim zonama i da bi oni u njima što duže ostali, Srbija u pregovorima sa EU treba da nastoji da ih što duže zadrži. Poljska je članica EU od maja 2004, ali je uspela da u pregovorima sa briselskom administracijom dobije pravo da svoje zone zadrži do 2016. godine.