Investicije - Srbija

Slobodne zone – šansa za uzlet srpske ekonomije

U Srbiji posluje 14 slobodnih zona koje su privukle najpoznatije svetske firme poput "Svarovskog", "Panasonika", "Simensa", "Fijata". U poslednjih pet godina promet u slobodnim zonama s pola miliona evra povećao se 100 puta – na pet milijardi evra, a broj zaposlenih je sa pet hiljada narastao na dvadeset hiljada.

Da li slobodan uzlet srpske ekonomije počinje u slobodnim zonama, jer trenutno se svaki peti evro u Srbiji zarađuje izvozom proizvoda iz slobodnih zona? Konsultant Simone Apoloni doveo je u Srbiju značajne investitore iz Italije. Kaže da se odavde niko nije povukao, a razlog za to nije samo dobar geografski položaj.

"Srbija nudi izuzetno dobre uslove rada. Pogotovo zahvaljujući tome što Srbija ima bilateralne ugovore sa Ruskom Federacijom, Evropskom unijom ili sa Turskom, mislim da je u stanju da investitorima nudi dobro okruženje za rad", smatra Simone Apoloni iz "Alikio grupe".

Srbija već tri godine, zbog nedostataka para u budžetu, firmama koje posluju u zonama, naplaćuje porez na dobit od 15 odsto. Naši direktni konkurenti – turske i makedonske zone – takav porez ne naplaćuju.

Direktor Uprave zona pri Ministarstvu finansija Milan Ristić napominje da Zakon o porezu na dobit pravnih lica oslobađa plaćanje poreza na dobit kompanijama koje ulože više od osam miliona evra i zaposle više od 100 ljudi.

"Možda bi u tom smislu trebalo da se spusti prag investicija i broja zaposlenih u slobodnim zonama što bi posebno uticalo na dolazak malih i srednjih kompanija u slobodne zone u Srbiji", dodaje Ristić.

Šta razlikuje uslove poslovanja u slobodnim zonama od običnih industrijskih zona? Prednosti su finansijske jer je u njima slobodan protok kapitala. Administracija i carinska procedura su efikasnije, firme su oslobođene lokalnih taksa i naknada. Niže su cene transporta i osiguranja, a obim uvoza i izvoza nije ograničen. I Beograd će biti opasan slobodnim zonama, a poslednja u Obrenovcu već ima investitore.

Slobodna zona Beograd prostire se na 100 hektara i to na dve lokacije. Prva je takozvani potez "Reva" od Pupinovog do Pančevačkog mosta, gde će se sa leve obale Dunava graditi logistički centar i luka, za šta su zainteresovani kineski partneri.

Druga lokacija je u na mestu fabrike "Prva iskra" u Bariču, gde će kinesko-francuski konzorcijum "Meita" graditi fabriku auto-delova, gde će posao naći 1.400 ljudi.

"To će biti velika izvozna šansa naše zemlje. Velika šansa za punjenje republičkog budžeta od izvoza kao i našeg lokalnog budžeta od poreza na zarade. Mi smo tu utakmicu dobili i protiv Poljske, i protiv Makedonije, i Hrvatske i svih zemalja u okruženju koje su se borile za ovako veliku investiciju", ističe predsednik Opštine Obrenovac Miroslav Čučković.

Slobodne carinske zone su kinesku ekonomiju u nekoliko decenija sa dna podigle na vrh. Ako je glavni cilj naše ekonomije zapošljavanje, onda smo osnivanjem zona na pravom putu. Ako uđemo u tu trku, onda po uslovima poslovanja moramo da pratimo konkurenciju, jer se kapital iz zona stalno seli tamo gde su niži troškovi.