Investicije - Srbija

Sporo se menjamo za veći dotok investicija

Srbija je za prvih šest meseci ove godine privukla nešto više od pola milijarde evra stranih investicija. Suma daleko manja od očekivanih i najavljenih milijardi, ali ipak znatno veća od prošlogodišnje.

Tada je, za celu godinu, u kojoj je privlačenje investicija bio posao i Cvetkovićeve i Dačićeve vlade, u našu zemlju ušlo manje novca nego u Hrvatsku, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu. Manje čak nego i u Crnu Goru. Platili smo visok ceh predizbornih i izbornih aktivnosti.

Najnovija studija koju je objavila Konferencija Ujedinjenih nacija o razvoju „World Investment Report 2013”, pokazuje da je u toku 2012. godine Srbija privukla svega 352 miliona dolara investicija. Slučajno ili ne poslednje istraživanje Svetske banke svrstava je na, po poslovnoj klimi za strane ulagače, pretposlednje mesto u regionu . Bolji smo samo od BiH.

Gorka istina koja najbolje govori o stanju naše ekonomije i o tome koliko je Srbija (ne)povoljno okruženje za investicije. Iako je, istini za volju, od početka ove godine stanje popravljeno, pola milijarde dolara daleko je od brojke koja je potrebna kako bi se stanje popravilo – između milijardu i po do dve milijarde evra.

Od velikih i najavljenih investicija još nema ništa, a razlog je jednostavan – poslovni ambijent sporo se i nedovoljno menja. Zato će i dalje lični kontakti naših političara biti glavni kanal za privlačenje stranih investicija, a ne povoljno poslovno okruženje koje moramo da pravimo.

Treba takođe biti iskren pa reći i da rezultati ove vlade kada je o investicijama reč nisu drastično ni bolji, ni lošiji u poređenju sa prethodnom. Jer, ko god sada podseća, kako je ranije investirano više novca, izbegava da kaže da je 2011. gotovo milijarda evra ušla ne zbog stranih investicija u proizvodnju, već zato što je Mišković Belgijancima prodao „Maksi”.

A od toga je Srbija imala oko 25 miliona evra poreza koji su otišli u budžet, a ne investiciju u proizvodnju ili otvaranje novih radnih mesta.

Postavlja se zato pitanje, šta je to što treba menjati kako bi više investicija došlo. I to ne samo stranih, već i domaćih, koje gotovo niko ne pominje.

– Pored dobre infrastrukture i kvalitetne radne snage i strani i domaći investitori traže jednostavno i predvidivo poslovno okruženje. Srbiji je ostalo još mnogo toga da učini jer državne administrativne procedure oduzimaju mnogo vremena i novca, a često su i nepredvidive. Vlada bi među svoje prioritete trebalo da uvrsti ulaganje u infrastrukturu, obrazovanje i obuku, izmenu Zakona o radu, unapređenje vladavine prava i smanjenje birokratskih procedura. Potrebna je i celovita reforma državne uprave jer ako se to ne učini, ostale reforme nikada neće zaživeti – kaže za „Politiku” Džo Lauter, direktor „Ju-Es ejd” (USAID) Projekta za bolje uslove poslovanja.

On priznaje da se vlada, ipak, uhvatila u koštac sa najkrupnijim problemima, među kojima su poreska uprava, izdavanje građevinskih dozvola, inspekcije, Zakon o radu i sudstvo, ali kako kaže, ove promene treba sprovoditi brže.

– Nema razloga da se izmene i dopune zakona ne dovrše do kraja ove godine. Na primer, zakoni o izgradnji i inspekcijama biće ponuđeni početkom jeseni, kada će biti spremni i za javnu raspravu i usvajanje. Pitanja na koja treba odgovoriti izmenama Zakona o radu uglavnom su dobro poznata i o njima se može raspravljati i doneti odluka relativno brzo, a već postoji akcioni plan o rešavanju pitanja preduzeća u restrukturiranju koja vodi Agencija za privatizaciju – zaključuje Lauter.

Kao prvu stvar za obezbeđivanje više investicija, Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca, navodi neophodnost poboljšanja nivoa zaštite privatne svojine.

– To podrazumeva da se reši problem oko Katastra nepokretnosti koji slabo funkcioniše, da se olakša procedura dobijanja građevinskih dozvola, poveća efikasnost u sudskim sporovima oko zaštite imovine i sredstava investitora i ubrzaju administrativne procedure – navodi Rajić.

On tvrdi da je neophodno da budu pregledniji i jasniji spiskovi poreskih i parafiskalnih obaveza koje plaća svaki investitor koji dođe u Srbiju.

– Investitor koji bi da dođe u Srbiju ne može na jednom mestu da sazna sve o svojim potencijalnim obavezama, što znači da ne može da napravi bilo kakav ozbiljan trogodišnji ili petogodišnji biznis plan. Neophodno je da postoji i predvidivost cena energenata i komunalnih usluga za period od najmanje dve godine, a poželjno je tri i više, kako bi se bolje planirali troškovi – tvrdi Rajić.

Ulaganja u poljoprivredu i nekretnine

Postoji nekoliko ugovorenih projekata sa investitorima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i nekoliko projekata koji su u planu, pa tako u septembru očekujemo finalizaciju ugovora o ulaganjima u poljoprivredu i nekretnine, kažu u Siepi, Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza.

– Već se zna da će „Itihad” uložiti 40 miliona dolara u „Er Srbiju” i još 60 miliona kroz kreditne linije. U septembru će se sa kompanijom „Mubadala” intenzivirati pregovori o fabrici čipova, koja će se graditi u dve faze. U prvoj će biti izgrađena takozvana mini-fabrika, gde će biti uloženo oko 400 miliona evra, a nakon toga bi krenula i realizacija druge faze sa dodatnim, još većim ulaganjima. Među arapskim investitorima vlada interesovanje i za proizvodnju komponenti za avioindustriju – objašnjavaju u Siepi.

U ovoj agenciji očekuju i investiciju „Boša” koji bi u Pećincima trebalo da pravi fabriku u koju će, kako kažu u Siepi, biti uloženo 70 miliona evra. Pre neki dan prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić najavio je dolazak „Mercedesa”, ali i nekih japanskih firmi.

Najveći pad investicija u Evropi

Studija koju je objavio „World Investment Report 2013”, pokazuje da je u toku prošle godine najveći pad stranih investicija imala Evropska unija (41,5), a sledi jugoistočna Evropa (41,2 odsto).

Najbolje je prošla Velika Britanija sa investicijama od 62,4 milijardi dolara i Irska sa 29,3, dok su najviše stranih investicija na svetu privukle Sjedinjene Američke Države – 167,6 milijardi dolara.