Investicije - Srbija

U radničkoj Rakovici tržni centri umesto hala

U "Rakovički basen" nekada je svakog dana hrlilo 20.000 ljudi, da radi i zaradi platu. Danas tamo mogu samo da - potroše novac. Od najvećih fabrika koje su decenijama snabdevale čitavu zemlju, nekadašnju SFRJ, ostale su prazne, mahom napuštene hale i - jedan tržni centar.

Nikao je na temeljima nekadašnjeg proizvođača guma "Rekord". Odavno ne postoji "Jugostroj", DMB se "koprca" u stečaju, "Livnica IMR" godinama ne dimi, a opustošena Industrija motora Rakovica još čeka na rasplet. Odbor poverilaca treba da odluči vredi li je dati za svega 354 miliona dinara.

Ukoliko poverioci odluče da ponuda - koja je osam i po puta manja od procenjene vrednosti, ipak nije tako loša, možemo se, na mestu gde su se pravili čuveni "plavi traktori", nadati parfimeriji, s obzirom na to da je jedini ponuđač kompanija "Lili drogerije".

Rakovičke fabrike bile su lideri u svojim delatnostima. Beležile su izvoz u milionima dolara, stvorile imovinu merenu milijardama dolara. I sve su propale. Sunovrat je počeo devedesetih godina prošlog veka, pojedine su satrli kupci u privatizaciji i sve su dočekale - stečaj.

Tržni centar "Kapitol park Rakovica" nikao je jednim svojim delom na mestu nekadašnje Fabrike guma "Rekord". Više od 5.000 ljudi pravilo je pneumatike koji su se izvozili u 25 zemalja sveta, uključujući SAD i Afriku. Tokom zlatnih osamdesetih godina izvoz ove kompanije dostizao je i 22 milijarde dolara godišnje. Uz pneumatike za poljoprivrednu mehanizaciju, "Rekord" je proizvodio i gume za mašine u šumarstvu i građevini, industrijskom transportu, gumena creva, raznu gumeno-tehničku robu.

Sva pokretna i nepokretna imovina četiri preduzeća u restrukturiranju: "Rekord holdinga", preduzeća za proizvodnju gumenih proizvoda "Rekord pneumatika", preduzeća za proizvodnju gumenih proizvoda "Rekord cevi i tehnička roba" i preduzeća "Rekord mašinsko-energentski poslovi", prodata je 2005. Kupac je bilo preduzeće "Vizahem", a kupoprodajna cena - 5,2 miliona evra.

Ubrzo po privatizaciji, kompanija je ušla u stečaj, 2007. godine. U avgustu 2011. sud je doneo odluku o bankrotstvu, što znači da se imovina stečajnog dužnika prodaje zarad namirenja poverilaca.

DMB - FABRIKA AUTO-MOTORA "21. MAJ": RADILI ZA "ROLS-ROJS", "FIJAT"...

Fabrika auto-motora "21. maj" u beogradskoj Rakovici nekada je proizvodila po licencama "Lamborginija", "Rols-Rojsa", "Fijata" i "Boša". Upošljavala je 5.500 ljudi, a nastala je 1948. godine, kao vojna fabrika za prozvodnju motora za avione i helikoptere. Zato je i dobila ime po Danu Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva.

DMB je, do devedesetih godina prošlog veka, bila fabrika na evropskom nivou, s vrhunskom tehnologijom, zbog čeka je i bila ostvarena saradnja sa najpoznatijim svetskim kompanijama. Po osnivanju fabrike, rađeni su klipni motori "valter", a potom su se proizvodili i mlazni motori.

DMB je imao pet programa proizvodnje - auto-motore, malolitražne motore za poljoprivredne mašine, transmisije i turbo motore, fabriku alata koja je radila po porudžbini i auto-kuću. "Zlatna godina" u istoriji fabrike bila je 1989, kada je proizvedeno 200.000 motora. Oni su ugrađeni u vozila "Zastave", a ceo kontingent automobila je prodat. Vrednost imovine DMB-a je u jednom momentu premašila milijardu dolara.

Propadanje fabrike počelo je sa sankcijama i raspadom zemlje. Zapadni partneri su, zbog sankcija, prekinuli saradnju.

DMB je od 1995. bio organizovan kao holding kompanija sa 100 odsto učešća u kapitalu osam novoosnovanih firmi. Od marta 2003, matična kompanija je u restrukturiranju. Planirana je privatizacija pojedinačnih delova, a stečaj je pokrenut 2015. godine.

INDUSTRIJA MOTORA RAKOVICA: GODIŠNjE PRAVILI 6.000 TRAKTORA

Industrija motora Rakovica se dugo držala. Prvi stečaj, uveden pred sam kraj prošlog milenijuma, 1999. godine, radnici su "pobedili" nakon pet godina. Posle prinudnog poravnanja krenuli su iz početka. Čuvena rakovička fabrika zapošljavala je više od 5.000 ljudi. Pred kraj "drugog života" radilo je najpre 2.000 ljudi, pa 500, 400, 200... Sve dok se hale nisu potpuno ispraznile.

U najboljim danima IMR je proizvodio 57.000 motora i 6.000 traktora godišnje. Izvozili su najviše u Egipat, gde su i danas njihovi traktori na ceni. Desila im se skoro identična situacija kao i ostalim gigantima iz Rakovice. Na kolena su ih bacile sankcije, zabrana izvoza i uvoza, a dokrajčila ih je tranzicija.

Dašak nade dala je narudžbina 15.000 traktora iz Etiopije 2015. godine. Uspeli su da im isporuče 750, a u to vreme u halama IMR-a proizvodilo se najviše 1.500 traktora godišnje. Poslednje što su proizveli bilo je pet motora za "Auto-poljostroj" iz Zagreba 2017. godine. Mašine su stale, a IMR je otišao u stečaj. Sada je prvi put ponuđen na prodaju.

JUGOSTROJ" - "FRIGOSTROJ": NAJVEĆI U CELOJ BIVŠOJ JUGI

Dve fabrike su se sredinom devedesetih godina ujedinile. Delile su zajednički ulaz, radničku menzu i ime "Jugostroj", ali su i dalje radile svaka svoj program. "Frigostroj" procesnu industrijsku opremu - hladnjače, a "Jugostroj" rashladne uređaje široke potrošnje - za ugostiteljstvo i trgovinu. Problemi u poslovanju su počeli sa sankcijama, a u stečaj su zvanično ušli krajem 2001. Okončan je osam godina kasnije, tako što su radnicima prodajom imovine namireni doprinosi i obaveze prema banci. Kada su se dve firme spojile, zapošljavale su 1.100 radnika.

- U uslovima embarga, bilo je otežanao snadbevanje repromaterijalom, ali se pocepalo i zajedničko tržište. "Frigostroj" je bila najjača firma tog tipa u Jugoslaviji - objašnjava Momir Jeknić, jedan od nekadašnjih rukovodilaca "Frigostroja". - Stalo je i tržište. Gasile su se i postojeće mlekare, klanice, a nove nisu otvarane. Nije bilo narudžbina za nove objekte, a ni banaka koje su u stopu pratile privredu. U Srbiji danas nema nijedne frime koja proizvodi to što je "Frigostroj" radio.

Na većem delu zemljišta gde je nekada bio ovaj gigant danas se nalazi već pomenuti "Kapitol park".

LIVNICA IMR: U ZLATNO DOBA RADILO 700 LjUDI

Industrija motora Rakovica imala je sopstvenu livnicu. Do pre tri godine ona je bila sastavni deo preduzeća. Sada, međutim, nije na prodaju, jer je u međuvremenu izdvojena. Na ime dugova nju je preuzela država i dodelila je namenskoj industriji - "Jugoimport SDPR".

Zato se iz livničkog dimnjaka, na nezadovoljstvo komšija, dim dizao i pošto je IMR stao. Ali ne predugo. Proizvodnja je prestala pre oko pola godine. U najbolje doba, u Livnici je radilo 700 radnika. Proizvodili su za potrebe matične firme, ali i okolnih fabrika. Narudžbine namenske industrije primalo je oko 70 zaposlenih.

Oprema za OI

Koliko je "Frigostroj" bio konkurentna firma i u međunaronoj utakmici, svedoči činjenica da je njemu bio poveren posao opremanja ledene dvorane "Zetra" i bob-staze za Olimpijske igre 1984. godine u Sarajevu. Konkurs je bio međunarodni, baš kao i žiri. "Frigostroju" je poverena proizvodnja opreme, a ugrađivao je "Unioninvest" iz Sarajeva.

Sto godina

Današnji fabrički krug IMR-a, kako piše na tabli na ulazu, kolektivu je predat na korišćenje 5. avgusta 1950. godine. Sama fabrika, međutim, da je opstala, nadala bi se 100. rođendanu. Na tom mestu je 1927. godine počela gradnja Industrije aeroplanskih motora, koja je naredne godine počela da radi.