Investicije - Srbija

Veća javnost u javnim nabavkama

Pošto se po vrednosti 30 odsto ugovora zaključi bez objavljivanja tendera, a u Evropi je prihvatljivo upola manje, novim zakonom o javnim nabavkama, koji bi uskoro trebalo da se nađe u skupštinskoj proceduri, uvodi se veća kontrola.

Svi direktni i indirektni budžetski korisnici, javna preduzeća i firme, koje obavljaju delatnost od opšteg interesa, imaju novu obavezu – da Upravi za javne nabavke dostave planove za javne, ali i izuzete kupovine. Bez mišljenja ove institucije neće moći da se pređe na pregovarački postupak ili konkurentski dijalog. Upravi, takođe, moraju da dostave sve izmene ugovora i da se to objavi. Ove novine se, prema rečima Đorđa Belenzade savetnika u toj upravi, uvode da bi se povećala kontrola u javnim nabavkama.

Takođe, dodao je Belenzada, nova zakonska rešenja predviđaju elektronsku formu oglasa, sužavanje mogućnosti za odbijanje ponuda zbog formalnih nedostataka, kao i vođenje registra ponuđača.

Javni sektor je do sada bio primoran da odbije i najbolje i najjeftinije ponude, ukoliko je ponuđač propustio da stavi pečat. Sadašnji nacrt to ispravlja.

– Sužene su mogućnosti za odbijanje ponude zbog formalnih nedostataka. Ako je ponuda potpisana, pečat mi ništa ne znači. Ovo ne važi za one koji ne ispunjavaju uslove tendera, ako nisu obezbedili odgovarajuću garanciju, ako su rokovi kraći, ako naručilac ne može da se uveri u ispravnost ponude – navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, vodiće se i spiskovi naručilaca i nosilaca posebnih i isključivih prava. Na primer privatnih prevoznika, kojima je poverena neka gradska linija i koji će autobuse morati da kupuju putem javnih nabavki.

Konkursna dokumentacija se neće otkupljivati kao do sada, već će biti dostupna na internet stranici naručioca, dodao je Belenzada, ukazavši da će biti formiran i spisak negativnih referenci ponuđača.

Belenzada kaže da je ovim zakonom podignut nivo transparentnosti.

– Ali sa tim treba biti obazriv, jer transparentnost mora da ima funkciju. Bilo je i toga da firme koje su učestvovale na tenderu ulažu prigovore kako bi blokirale posao neko vreme i uzele procenat. Ako želite da opstruirate neki posao ulažete prigovore Komisiji za zaštitu prava ponuđača i tako, na primer, dve firme onemogućavaju MUP dve godine da nabavi kišne jakne – objašnjava Belenzada.

On je istakao da značajnu ulogu u procesu javnih nabavki imaju Komisija za zaštitu konkurencije, Agencija za borbu protiv korupcije i interna revizija, kao i pravosudni organi, istakavši da su javne nabavke tu da bi državu naterale da se ponaša kao dobar domaćin.

Niz odredaba novog zakona regulisaće sukob interesa i to je jedan deo antikorupcijskih mera. Predlog novog zakona predviđa građanskog nadzornika, osobu koja ima društveni ugled i veliko iskustvo u javnim nabavkama. On će nadgledati svaku nabavku veću od 700 miliona dinara. Državna revizorska institucija će od naredne godine kontrolisati i svrsishodnost raspisanih javnih nabavki. Kontrolisaće da li je kupovina bila neophodna i opravdana.

Saša Matas, direktor Direkcije za javne nabavke Slovenije, kaže da svaka javna nabavka mora biti predviđena u godišnjem planu nabavki, za nju moraju biti predviđena sredstva i ugovor može biti zaključen do predviđenog iznosa. Ugovor ne bi trebalo da ima anekse, jer se s njima rizik obično prebacuje na naručioca. Međutim 25 odsto ugovora koje je analizirao imalo je anekse i to prema njegovom mišljenju nije dobro. Kao primer naveo je tender za put u Mariboru na kome je procenjena vrednost od 5,4 aneksima skočila na 30 miliona evra.