Investicije - Srbija

Za šest meseci u Srbiju u stiglo 675 miliona dolara investicija, stranci glavni adut

U Srbiju je u prvoj polovini ove godine stiglo 675 miliona dolara, što je nepunih 600 miliona evra direktnih stranih investicija. To je za 4,3 odsto manje nego u istom periodu lane, a 2014. godinu smo završili sa prilivom od 1,2 milijarde evra. Da bismo se približili željenom rezultatu, međutim, objašnjavaju ekonomisti, realno bi bilo da nam svake godine "kapne" između 1,5 i dve milijarde evra.

Svetski izveštaj o investicijama, koje objavljuju Ujedinjene nacije, otkriva da je nivo ulaganja u 2014. opao za 16 odsto. I spao na 1.230 milijardi dolara. Manji nivo ulaganja se pravda nestabilnošću globalne ekonomije, političkom neizvesnošću za investitore i većim geopolitičkim rizicima. U istom izveštaju stoji da je Srbija lane privukla dve milijarde dolara, verovatno bruto, i da je to bio pad od 2,7 odsto. Da bismo ostvarili privredni rast, investiranje, bilo državno, strano ili domaće, trebalo bi da bude veće. Da dostigne nivo od četvrtine bruto domaćeg proizvoda.

- Što više stranih investicija stigne, to je bolje, a realno bismo mogli da očekujemo između 1,5 i dve milijarde evra godišnje - smatra Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.

- Uz taj nivo i povećanje državnih investicija, mogli bismo da počnemo da se približavamo poželjnom nivou investicija, a to je oko 25 odsto BDP. To je između sedam i osam milijardi evra. Trenutno smo na nivou od petine BDP-a.

Prema rečima profesora Arsića, država bi mogla javna ulaganja da poveća za oko 200 miliona evra. Još, međutim, nije realno očekivati da domaće frime povećaju svoj doprinos.

- Domaća štednja je još mala - dodaje Arsić.

- Dugoročno gledano, ona ipak treba da bude dominantna u investicijama. Realno bi trebalo da se povećaju strane direktne investije za dva do tri odsto BDP. To nije lako i nije direktno pod kontrolom države. Država, ipak, dobrim uslovima poslovanja može da doprinese većem prilivu. Pre svega makroekonomskim okruženje i tu ima pomaka. Drugi stub je bolja infrastruktura, a treći rad bolji državnih institucija poput pravusuđa. I za to treba više vremena.

Subvencije samo kapitalnima

Profesor Milojko Arsić veruje da ne treba preterivati u subvencijama prema ulagačima.

- Ne treba forsirati novčane podsticaje - kaže Arsić.

- Mislim da za velika ulaganja treba odbezbediti zemljište i infrastrukturu, a subvencije odobravati samo za kapitalne projekte.