Investicije - Srbija

"Zaboravni" investitori Beogradu duguju čak 25 milijardi

Neverovatnih 25 milijardi dinara, ili skoro 210 miliona evra, grad Beograd pokušava da naplati od 970 „zaboravnih“ investitora, na ime naknade za uređivanje građevinskog zemljišta. Ova potraživanja Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju, nastala su, uglavnom, od 2009. godine.

Ova gradska institucija sklopila je ugovore sa graditeljima, koji su se obavezali da će u 60 rata izmiriti svoje obaveze. Međutim, koristeći Zakon o planiranju i izgradnji iz 2009. pravno potkovani graditelji su vešto eskivirali plaćanje. Sa simbolično malom uplatom, nisu imali kočnicu za dobijanje upotrebne i građevinske dozvole.

- Mnogi od njih 970 su uplatili neophodnih deset odsto naknade i samo jednu od 60 rata. U najvećem procentu, u međuvremenu, završili su zgrade, prodali stanove, u koje su se useli kupci - objašnjava Goran Vesić, gradski menadžer.

- Neće biti nikakvog opraštanja dugova. Novac koji potražujemo približno je 40 odsto godišnjeg gradskog budžeta i on će kroz naplatu, biti uložen u vodovodnu, kanalizacionu i putnu infrastrukturu.

Službenici Direkcije, poslednjih šest meseci, obišli su svih 970 lokacija. Tom prilikom napravili su bazu podataka sa fotografijama sagrađenih objekata i njihovim zaostalim dugovima i nagomilanim kamatama. Najveći dužnici su neimari koji su zidali na ekskluzivnim parcelama, gde je kvadrat stana najskuplji. Neplatiše su gradile višespratnice na Starom gradu, Vračaru, Zvezdari, Paliluli, Savskom vencu...

Direkcija za građevinsko zemljište dugove je klasifikovala u tri vrste. U prvu spadaju investitori koji duguju 11,1 milijardu dinara - glavnica 7,5 milijardi, a 3,6 milijardi dinara kamata. U drugoj su oni investitori kojima je u sudskom postupku doneta pravosnažna sudska odluka da isplate deo ili celokupan iznos potraživanja. Njihov glavni dug je 1,9 milijardi, a na ime kamata moraju da plate još 1,4 milijarde. Treća i najteže naplativa grupa su oni investitori čija su preduzeća otišla u stečaj. Gradu duguju čak 10,89 milijardi dinara.

Prema rečima Branislava Popovića, direktora Direkcije, investitori koji su prodali stanove na 970 lokacija širom grada, a dalje duguju 10,9 milijardi na ime naknade, imaju rok do kraja godine da potpišu reprogram dugovanja.

- Novca za infrastrukturu, kao što vidimo, ima, samo moramo da ga naplatimo od onih koji su namerno izbegli da plate gradu ono što mu pripada - objašnjava Popović.

- Grad će im ponuditi da zaključe sudsko poravnanje i na 36 rata otplate dug sa kamatama. Uslov je priložena bankarska garancija ili hipoteka, kako bi Direkcija naplatila potraživanja u slučaju da prekrše ugovor.

Aktivno uključivanje opština

Ove nedelje biće održan sastanak sa predsednicima svih beogradskih opština.

- Povezaćemo službe na svim nivoima. Želimo da motivišemo opštine da se angažuju na naplati ovih dugovanja. Naplaćen novac će se vratiti njima. Ako uspemo da naplatimo 1,5 milijardi na Zvezdari, ta suma biće usmerena na izgradnju njihove infrastrukture - objašnjava Popović.

Dogovor ili objavljivanje imena

U slučaju da dužnici ne pristanu na sudsko poravnanje, grad će nastaviti da vodi sudske sporove.

- Pošto imamo čvrst ugovor, proces ne možemo da izgubimo. Preko sajta Direkcije ćemo upozoriti potencijalne kupce da ne kupuju stanove od onih koji ne izvršavaju svoje obaveze. Njihova imena, iznosi dugovanja sa kamatama, fotografije objekata koje grade biće javno objavljeni - kaže Popović.

Biće formirane “crne liste“

Grad želi da ubuduće spreči ovakav vid prevare.

- Predložićemo resornom ministarstvu da u novi zakon o planiranju i izgradnji uvede registar investitora. U njemu ne bi bili samo podaci o izdatim dozvolama, nego bi se upisivali i svi inspekcijski prekršaji i sporovi koji se vode protiv nekog investitora - objašnjava Vesić, naglašavajući da će se uskraćivati upotrebne dozvole investitorima s „crne liste“.