Investicije - Srbija

Zapadna Evropa postaje najpopularnija destinacija za direktne strane investicije

Prema rezultatima istraživanja o atraktivnosti evropskog tržišta („EuropeanAttractivenesSurvey 2015“) koje je sprovela revizorsko – konsultantska kompanija EY (ranije Ernst&Young) direktne strane investicije (SDI) upućene ka Evropi dostigle su novi rekord u 2014. godini sa investiranih 305 milijardi USD. Istraživanje je pokazalo da su tokom prošle godine 43 evropske zemlje (uključujući Rusiju i Tursku) imale 4,341 investicioni projekat, što je za 10 odsto više nego što je zabeleženo u 2013. godini. Na taj način, u 2014. godini otvoreno je 185,583 novih radnih mesta što prestavlja rast od 12 odsto u poređenju sa prethodnom godinom.

Rezultati trinaestog po redu istraživanja o atraktivnosti Evrope za investicije koje je sprovela kompanija EY, ukazuju na to da je Zapadna Evropa privukla je polovinusvih svetskih investicija u toku 2014. godine, što predstavlja rast od 5 odsto u odnosu na 2013. godinu. Ovim rezultatom, Evropa je prestigla Kinu koja trpi pad investicionih projekata od 6 odsto,i tako postala najatraktivnija destinacija za strane investicije. Rast investicija u region Severne Amerike sa 31 na 39 odsto postavio je ovaj region na drugo mesto po atraktivnosti na globalnom nivou, dok je Kina pala sa prvog na treće mesto.

Srbija kao destinacija za direktne strane investicije

„Dok se trendovi najaktuelnijh destinacija menjaju iz godine u godinu, pa tako Zapadna Evropa postaje trend i prestiže Kinu i Severnu Ameriku, u zemljama Jugoistočne Evrope se i dalje procentualno po glavi stanovnika otvara najviše radnih mesta. Rezultati ovogodišnjeg istraživanja o atraktivnosti Evrope kao destinacije za direktne strane investicije pokazali su da je Srbija koja je 2013. godine bila prva na listi po stvorenim radnim mestima iz stranih investicija po glavi stanovnika, dok je za 2014. godinu na petom mestu liste top 15 zemalja Evrope“, objašnjava Stiven Fiš (Stephen Fish) rukovodeći partner kompanije EY u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.

Sektorske aktivnosti

Ekonomski oporavak praćenopadajućim trendom vrednosti evra i nižimcenama energenata pomogao je oživljavanju privlačnosti sektora proizvodnje u Evropi. Proizvodnja je dovela do rasta direktnih stranih investicija od 20 odsto i istog tolikog rasta uvidu broja radnih mesta.

Usluge su imale različite rezultate ove godine: softverski projekti (rast od 27 odsto), finansijsko posredovanje (rast od 37 odsto) iadministracija (rast od 15 odsto) su svi postigli povišen rast. Sa druge strane,  sektor poslovnih usluga imao je pad od 24 odsto, a prati ga sektor istraživanja i razvojasa padom od samo 1 odsto.

Poreklo investicija

Evropske kompanijeodgovorne su za polovinu (51 odsto) investicionih projekata upućenih ka Evropi, dok je četvrtinainvesticija stigla je od multinacionalnih kompanija iz SAD. Sledeće po broju upućenih stranih investicija u 2014. godini nalaze se kineske kompanijesa 210 projekata. Ovo predstavlja rast od skoro 40 odsto u odnosu na prethodnu godinu i jasno ukazuje na nove politike koju kineska vlada sprovodiu cilju sticanja inostranetehnologije, brendova i resursa radi povećanja domaće proizvodnje i usluga.

Predstojeći trendovi

Istraživanje koje je sprovela revizorsko-konsultantska kompanija EY pokazalo je da 59 odsto investitora pozitivno gleda na perspektivu Evrope u naredne tri godine, ali samo 32 odsto rukovodilaca ima planove da otpočne ili proširi svoj posao u Evropi tokom naredne godine.

Strani investitori vide birokratiju (20 odsto) i spor ekonomski rast (17 odsto) kao najveće nedostatke Evrope, dok su geopolitička nesigurnost evropskih granica (11 odsto) i velike deficiti (11 odsto) navedeni kao mnogo manji nedostaci. Evropske zemlje moraju dodatno poboljšati fleksibilnost tržišta rada, pojednostaviti regulativu i podsticati kooperativno poslovno okruženje.

MarcLhermitte, vodeći ekspert za savetovanje pri izboru međunarodnih lokacija kompanije EY i autor ovog izveštaja kaže: „Poboljšanje u relativnoj investicionoj privlačnosti Evrope nije posledica samo ekonomske stabilizacije i oporavka Evrope već i velike nesigurnosti novonastalih tržišta i njihove sposobnosti da nastave trend rasta postignut tokom protekle decenije. Niže cene energenata, slabiji evro i kvantitativne olakšice predstavljaju dodatne podsticaje za ulaganje u Evropu i dovele su do stvaranja skoro 200 hiljada novih radnih mesta širom kontinenta. Ovo je veoma ohrabrujući podatak jer zaposlenost predstavlja jednu od ključnih pokretača rasta.“