Investicije - Srbija

Završetak autoputa Niš–Merdare–Priština do 2020. godine

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović najavila je danas da će tehničko-projektna dokumentacija za autoput Niš–Merdare–Priština biti gotova početkom 2017. godine, dok se završetak gradnje planira do 2020. godine.

Mihajlović je na konferenciji za novinare, nakon sastanka sa komesarom Evropske unije za saobraćaj Violetom Bulc, objasnila da se izrada te dokumentacije finansira sredstvima Fonda za zapadni Balkan, po čijem će završetku odmah početi realizacija ovog projekta.

Ona je, ocenjujući da je ta saobraćajnica veoma važna za povezivanje i razvoj čitavog regiona, dodala da je u železničkom saobraćaju prioritetan projekat modernizacije i elektrifikacije pruge Niš–Dimitrovgrad, s obzirom na to da je reč o preostalom delu železničkog Koridora 10 koji nije elektrificiran.

Prema njenim rečima, ukupna vrednost aktuelnih infrastrukturnih projekata u Srbiji iznosi 5,5 milijardi evra.

Mihajlović je najavila da će 1. marta 2017. godine početi i gradnja Koridora 11 od Surčina do Obrenovca, dodavši da se pregovara o nastavku izgradnje obilaznice oko Beograda sa kineskom kompanijom "Sinohidro" i azerbejdžanskim "Azvirtom".

Ona je navela da bi i gradnja novog "Žeželjevog mosta" u Novom Sadu, koju finansira EU, trebalo da bude završena sledeće godine.

Vlada čini sve što je u njenoj mogućnosti da pokaže koliko je važno ulagati u infrastrukturu, jer razvijena infrastruktura znači razvijenu ekonomiju, naglasila je Mihajlović, ocenivši da Srbija ima odličan položaj, koji treba da bolje iskoristi.

Bulc je precizirala da je Evropska unija za projekte u Srbiji opredelila 175 miliona evra grantova u periodu od 2014. do 2020. godine i dodatnih 40 miliona grantova za zemlje zapadnog Balkana, za koje će moći da aplicira i Srbija.

Pored tih sredstava, kako je napomenula, samo Evropska investiciona banka obezbedila je Srbiji 1,2 milijarde evra, dok je EU ukupno pomogla Srbiju sa približno tri milijarde evra.

Srbija je ostvarila veliki napredak u oblasti saobraćaja i moći će da se uključi u evropske putne i železničke koridore, poručila je ona i naglasila da je vreme da počnu da se realizuju projekti pripremljeni u saradnji sa Unijom. 

Povezanost u transportu nije samo način kako međusobno da se povežemo, već je i jedan od ključnih elemenata stabilnosti i mira, ali i razvoja ekonomije, istakla je Bulc.

Ona je čestitala Srbiji na uspešnim rezultatima postignutim u sektoru saobraćaja u cilju ispunjavanja svih uslova za otvaranje pregovaračkih poglavlja u toj oblasti, ističući da je naša zemlja važan činilac regionalne stabilosti.

Mihajlović i Bulc su, nakon konferencije za novinare, obišle Direkciju za vodne puteve, gde su razgovarale o aktuelnim i novim projektima u oblasti vodnog saobraćaja.

Mihajlović je tom prilikom iskazala zahvalnost Bulc na finansijskoj podršci koju Evropska unija pruža Srbiji po pitanju unapređenja infrastrukture i primene savremenih informacionih tehnologija u oblasti vodnog saobraćaja.

Ova oblast ima veliki potencijal za razvoj, posebno na reci Dunav, ocenile su sagovornice, istakavši da se unapređenjem infrastrukture stvaraju uslovi za povećanje obima transporta srpskim rekama.
.
Komesaru EU za transport predstavljen je i Rečni informacioni servis (RIS), koji objedinjuje telekomunikacione i informacione sisteme za podršku unutrašnjoj plovidbi i njenu vezu sa ostalim vidovima saobraćaja.

Mrežu unutrašnjih vodnih puteva u Srbiji čine reke Dunav, Sava i Tisa, ukupne dužine 963 kilometra, koje su ujedno reke na kojima važe međunarodni režimi plovidbe.

Mihajlović i Bulc su takođe posetile i Direktorat civilnog vazduhoplovstva i prošetale Skadarlijom, gde je komesar EU upoznata sa zanimljivostima iz istorije ove gradske četvrti.