Izdvajamo - Srbija

Bez poreza, radnici bi primali veći topli obrok i regres

Unija poslodavaca Srbije (UPS) zatražila je danas da, imajući u vidu otežane uslove poslovanja privrede, država uvaži njihov predlog da se topli obrok i regres ne oporezuju, jer bi na taj način više novca otišlo u ruke zaposlenima, naročito onima koji primaju minimalnu zaradu.

Generalni sekretar Unije poslodavaca Srbije Boško Savković rekao je na konferenciji za novinare da je predlog UPS da se utvrde nominalni iznosi od oko 6.000 dinara za topli obrok i 20.000 za regres, naglašavajući da država ne bi bila oštećena u velikoj meri neubiranjem prihoda po tom osnovu.

"To bi bile sume koje bi zadovoljile većinu radnika", tvrdi Savković.

On je naveo i primer- "ako se 3.000 dinara isplaćuje zaposlenom na ime toplog obroka, zbog oporezivanja taj trošak za poslodavca je 5.100 dinara".

Savković je zatražio od sindikata, da imajući u vidu uslove poslovanja privrede, budu susretljivi i fleksibilni prilikom potpisivanja granskih kolektivnih ugovora, čije je potpisivanje u nekim delatnostima (građevinarstvo i poljoprivreda) već završeno, dok je u nekim u toku i da imaju u vidu da uslovima besparice topli obrok i regres postaju neka vrsta socijalne kategorije, dodatne finansijske pomoći radnicima koji primaju male plate.

On je podsetio da je Opšti kolektivni ugovor nametnuo brojne troškove poslodavcima, koje ne mogu da pokriju u uslovima krize i kada je privredna aktivnost smanjena.

Savković je naveo da je zakonodavac uveo loše rešenje po kome su regres i topli obrok oporezuju kao i svaka druga zarada, ali nije predvideo u kom iznosu se oni isplaćuju, te su pojedini poslodavci da bi ispoštovali tu normu, "davali topli obrok u iznosu i od dva dinara", što je takođe veoma loše za radnika.

Postojala su dva načina kako da se to reši, dodao je Savković, a jedan od predloženih načina rešavanja problema je bio da se granskim kolektivnim ugovorom odredi maksimalna visina regresa i toplog obroka koja se neće oporezivati, ali se shvatilo da bi i tu bilo "prostora za manipulaciju".

Na kraju, došlo se do stava da je potrebno utvrditi nominalni iznos i tražiti od države da on ne budu oporezovan.

U UPS-u navode i da su sproveli analizu troškova primene Opšteg kolektivnog ugovora od 2008. do 2011. godine, koja je pokazala da je primena tog ugovora na mala i srednja preduzeća, a na kome su insistirali sindikati koji deluju u velikim kompanijama, dovela do toga da male i srednje firme nisu bile u mogućnosti da pokriju ove izdatke.

Tako je u Srbiji od početka 2008. do septembra ove godine 7.230 preduzeća više zatvoreno, nego otvoreno.

U UPS upozoravaju da će sledeća godina još biti teža i da nisu tačne procene da će se zaustaviti pad zaposlenosti "jer su firme na minimumu potencijala za zapošljavanje".

Privrednici traže smanjenje obavezne rezerve

Unija poslodavaca Srbije smatra da bi Narodna banka Srbije (NBS) trebalo da organizuje sastanak sa privrednicima o iznosu obavezne rezerve banaka, izjavio je danas predstavnik UPS Dragoljub Rajić.

On je novinarima rekao da šest udruženja privrednika i Savez ekonomista Srbije zajednički apeluju na NBS da smanji obavezne rezerve da bi se pomoglo privredi.

Rajić je istakao da bi smanjenje obavezne rezerve omogućilo preduzećima povoljnije kredite. Ukazao je da privreda ima probleme sa solventnošću i sa izvozom.

Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić više puta je odbacivao inicijative za smanjenje obavezne rezerve, navodeći da se o tome može razgovarati tek kad se inflacija vrati u ciljani okvir.

Centralna banka je za devizne kredite propisala obavezu od 30 odsto za pozajmice do dve godine, a 25 odsto na kredite sa rokom vraćanja dužim od dve godine.