Izdvajamo - Srbija

Deficit u 2017. godini niži za 52 milijarde dinara

Ministarstvo finansija Vlade Republike Srbije saopštilo je da je Vlada danas usvojila Predlog zakona o budžetu za 2017. godinu, kojim su planirani prihodi u iznosu od 1.092,9 milijardi dinara, a rashodi u visini od 1.162 milijarde dinara.

U saopštenju se navodi da je planirani fiskalni deficit na nivou Republike za narednu godinu 69,1 milijardu dinara.

Uprkos tome što su po prvi put u rashode budžeta Republike uključeni svi projektni zajmovi, kao i rashodi "Koridora Srbije" u ukupnom iznosu od 43,5 milijardi, planirani deficit u 2017. godini biće za 52 milijarde niži od onog koji je bio predviđen budžetom za 2016. godinu.

Prihodi budžeta od naplate poreza, kako je predviđeno, iznosiće 916,8 milijardi dinara, od čega je naplata PDV-a 466 milijardi dinara.

Budžet za narednu godinu planiran je na osnovu prognoze da će u 2017. godini realni rast BDP-a iznositi tri odsto, BDP deflator 1,6 odsto, a indeks potrošačkih cena na malo 2,4 odsto.

Vlada je prethodno usvojila i Fiskalnu strategiju za 2017. godinu sa projekcijama za 2018. i 2019. godinu, koja prethodi izradi Nacrta zakona o budžetu za 2017. godinu, koji će, kako je planirano, biti pred poslanicima tokom ovog meseca.

Osnovni ciljevi u narednom srednjoročnom periodu usmereni su na održavanje makroekonomske stabilnosti, dalje spuštanje nivoa deficita na održiv nivo, uz nastavak primene mera fiskalne konsolidacije, kao i nastavak smanjenja učešća javnog duga u BDP-a koje je započeto u 2016. godini, a sve u sklopu nastavka sprovođenja aranžmana sa MMF-om.

Zahvaljujući uspešnim merama fiskalne konsolidacije, stvoren je prostor za povećanje penzija i plata u delu javnog sektora, čime se obezbeđuje rast raspoloživog dohotka i životnog standarda stanovništva, ali tako da se ne ugroze planirani ciljevi fiskalne politike.

Prioritet ostaje i uspostavljanje poreskog sistema koji stimulativno deluje na privrednu aktivnost i zapošljavanje, obezbeđuje veću efikasnost naplate poreza i smanjenje sive ekonomije.

Fokus će biti i na jačanju stabilnosti i otpornosti finansijskog sektora, otklanjanju prepreka privrednom rastu i podizanju konkurentnosti sprovođenjem sveobuhvatnih strukturnih reformi, nastavku reformi javnih preduzeća, kao i podizanju ukupne efikasnosti javnog sektora, dodaje se u saopštenju.