Izdvajamo - Srbija

Država "navodnjava" novih 50.000 hektara

Tropske temperature i manjak kišnih dana ovog leta naneli su nesagledive štete žitaricama i ratarima. Suša je uništila i smanjila useve, i posledice se tek "sabiraju".

Ali ako je nešto pozitivno u ovoj muci, to je saznanje da je ova suša pokrenula stvari s mrtve tačke, pošto je, poslednjih meseci, samo u Vojvodini započeto 11 projekata navodnjavanja koji bi vodu trebalo da dovedu do novih 50.000 hektara oranica.

Kako je nedavno najavio Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, ove godine će u navodnjavanje biti uloženo gotovo milijardu i po dinara, uz podsećanje na to da se bar dve decenije ovom pitanju nije poklanjala nikakva pažnja.

Iz Ministarstva poljoprivrede najavljena je i elektrifikacija njiva, kako bi se sistemi za navodnjavanje kvalitetnije snabdevali energijom, a tu su i mnogobrojne mere podrške i subvencija.

- Što je za drumski saobraćaj auto-put, to je za privredu navodnjavanje - jasan je ministar Nedimović. - Posle uvođenja sistema za navodnjavanje sledi elektrifikacija polja. Činjenica je da klimatske promene uzimaju danak, a na nama je da im se suprotstavimo znanjem, naukom i finansiranjem.

Poljoprivrednici još obračunavaju štetu od ovogodišnje suše koja je pokazala zube, pre svega, soji i kukuruzu. Čuju se glasovi da bi moglo da bude i gore nego "po zlu poznate" 2012. godine, kada je suša takođe požnjela useve i napravila štetu od čak dve milijarde dolara.

Srbija se, međutim, tada nije okrenula izgradnji sistema za navodnjavanje, i pored neslavne titule poslednje zemlje po broju navodnjavanih hektara u Evropi.

Inače, sistem za navodnjavanje jednog hektara oranica, kako su izračunali stručnjaci, košta oko 3.000 evra. Njegovo postavljanje u "redovnoj" godini garantuje povećanje prinosa za oko trećinu, a u sušnim godinama, kao što je ova, njegova vrednost je nemerljiva.

- U Vojvodini se trenutno navodnjava najviše 50.000 hektara, tako da bi ove najave mogle da dupliraju površine, ali u centralnoj Srbiji navodnjava se znatno manje - navodi dr Mićo Škorić, stručnjak za navodnjavanje s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

- Kada se pogleda činjenica da Srbija ima 4,2 miliona hektara obradivih površina, a da je od njih za navodnjavanje pogodno 3,6 miliona hektara, jasno je koliko nam je rada potrebno kako bi se stanje popravilo.

Škorić takođe napominje kako ga raduju akcije nadležnih državnih organa, ali upozorava na to da ranije akcije Ministarstva poljoprivrede često nisu dale adekvatne rezultate.

- Postojali su ranije planovi da se u Vojvodini, u roku od pet godina, površina koja se navodnjava poveća na 100.000 hektara - napominje Škorić. - Ovi planovi, nažalost, još nisu ostvareni. Neophodno je, naime, da se u strategiji razvoja poljoprivrede precizno definiše i pitanje navodnjavanja, i da se ta strategija dosledno sprovodi dovoljno dugo.

Nadu, dodaje Škorić, ipak uliva to što gotovo svi novi zasadi, pre svega voća i višegodišnjih biljaka, imaju svoje sisteme za navodnjavanje.

- Ovi sistemi su u pravilu savremeni i ne rasipaju vodu - kaže Škorić. - Nadam se da će takvih primera biti više i da će sušne godine, kojih je sve više, poslužiti kao dobra opomena.

Sušne godine

* Tokom 2000. godine zabeležena je šteta od suše od 700 miliona dolara.

* U 2003. šteta je bila milijardu dolara

* 2012. godine šteta je dostigla čak dve milijarde dolara

* Šteta nastala ove godine još se procenjuje