Izdvajamo - Srbija

Država samo sebi prašta neplaćeni staž

Pravila nisu za sve ista, a sudbina onih koji ih se i ne pridržavaju u Srbiji je često bolja nego onih koji ne odmiču od zakona.

Poslodavcu koji legalno upošljava radnike, ali im u istom danu sa platama ne uplati i poreze i doprinose, sledi i do milion dinara kazne. S druge strane, dražava velikodušno u tri kruga oprašta godine neplaćenog staža. Ali samo u firmama u kojima je ona većinski vlasnik.

Država je prošle godine potrošila 25,6 milijardi dinara na povezivanje staža za 98.155 radnika u 338 preduzeća. Do jula ove godine iz budžeta je isplaćen radni staž za 18.115 zaposlenih u 34 firme. Trošak od tri milijarde dinara išao je na račun države. Samo tokom ove i prethodne godine, na povezivanje staža za ukupno 116.270 radnika u 372 preduzeća, Srbija je po osnovu doprinosa za PIO po zapisniku Poreske uprave, potrošila gotovo 28,7 milijardi dinara.

Srbija je radnicima povezala staž najpre za period od 1991. do 2003. godine. Dato je 18,6 milijardi dinara za „otkup“ 560.000 godina radnog staža za 264.000 radnika. Ideja je bila da se pomogne ljudima koji su radili u firmama koje tokom sankcija nisu mogle da izmire sve obaveze, da nekako steknu penziju. Problem, je međutim, što je država nastavila da amnestira nesavesne poslodavce i dalje. Ove godine je za ovaj program Vlada iz budžeta odvojila 25,5 milijardi dinara, a staž treba da se poveže za ukupno 97.777 radnika u 331 preduzeću.

Među većinski državnim preduzećima koja su u restrukturiranju na spisku „abonenata“ za povezivanje staža našao se i „Jat ervejz“. Iz budžeta su plaćeni neizmireni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje za 611 radnika za period od šest godina - od 1. januara 2004. do karaja 2009. Ovo javno preduzeće u više navrata je osetilo milost države. Svojim garancijama Vlada je omogućila „Jatu“ da se zaduži za 51,5 miliona evra. Istovremeno nacionalni avio-prevoznik već dve godine posluje bez plana poslovanja, jer ga Vlada nije usvojila.

- Vlada je u nekoliko navrata povezivala staž u državnim preduzećima i onima koje je trebalo privatizovati i javna preduzeća su pretvorena u socijalne ustanove, a veliki deo firmi koje su čekale privatizaciju uopšte nisu imale obavezu plaćanja poreza i doprinosa - ističe Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća.

- Ukoliko bi išla u prinudnu naplatu, država bi likvidirala ogroman broj preduzeća. Time je Vlada poslala potpuno pogrešan signal da će platiti doprinose za one koji ih ne plaćaju blagovremeno. Veliki broj preduzeća je jednostavno prestao to i da čini, jer im je to inspekcijski nadzor tolerisao. Deo preduzeća je nastavio da radi u sivoj zoni.

Privatni poslodavci zato upozravaju da će se, ukoliko ne dođe do strukturnih reformi poreskog sistema i rešavanja velikog broja problema u privrednom ambijentu, broj prijavljenih i neprijavljenih radnika izjednačiti.

- Sredstva koja država gubi zbog rada u „sivoj“ zoni duplo su veća od budžetskog deficita - smatra Knežević.

- Zbog smanjene kupovne moći, a većih troškova privređivanja, privreda sada, i ako bi htela da ispunjava svoje finansijske obaveze, to ne može. Vlada je u dilemi da li da ide u prinudnu naplatu ili da finansijsku nedisciplinu toleriše.

Kazna

Ni kaznena politika ne ide naruku legalnim poslodavcima. Maksimalna kazna za zapošljavanje na „crno“ jednaka je onoj za neistovremenu uplatu poreza i doprinosa - milion dinara. Dok se u slučaju kašnjenja sa uplatom, ona i izriče, praksa pokazuje da je retko „zaradi“ onaj ko upošljava nelegalno. Odgovarajuća sudska odluka o novčanoj kazni se donese u otprilike 35 odsto slučajeva. Mnogo češće se izreknu kazne ispod zakonskog minimuma.