Izdvajamo - Srbija

Firme koje posluju sa Nemačkom očekuju povećanje profita

Prema tradicionalnom Prokredit indeksu optimizma poslovanja, koji se sprovodi sa Nemačkom privrednom komorom i Prokredit bankom, u ovoj godini veći broj preduzeća očekuje povećanje profita i prodaje. To se posebno odnosi na firme koje posluju sa Nemačkom gde se za nekoliko procenata očekuju bolji uslovi poslovanja, veći profit i investicije. Inače firme su suočene sa slabom naplatom, jakom konkurencijom i slabom prodajom.

Kada radite sa Nemcima uglavnom je sve bolje nego kada poslujete sa nekim drugim tržištima. Prokredit indeks optimizma povoljniji je iz godine u godinu, ali ovoga puta uočena je smanjena svest o važnosti tehnoloških inovacija i povlastica koje donosi energetska efikasnost.

"Što je energija skuplja tako se čovek okreće ka toj oblasti energetske efikasnosti, ali tu mora da postoji stvaran pritisak što je posledica patnje dok su cene energenata niske, čovek neće sebe da preusmerava na energetsku efikasnost. Poslednjih godina su cene energenata porasle tako da će i ovde ta tema dobiti na značaju", kaže Martin Knap, direktor Nemačko-srpske Privredne komore.

Iako banke tvrde je sektor malih i srednjih preduzeća u ekspanziji, one neke delove portfolija, kao što su mikropreduzeća sa prosečnim dugom od oko 1.000 evra prodaju drugim bankama ali po zakonu su dužne da to urade pod istim uslovima kao u matičnoj banci.

"Mi smo prodali jako mali deo portfolija banci Inteza. Prodali smo deo porfolija mikropreduzeća koje kreditno ne pratimo već neko vreme. To je nekih četiri odsto našeg portfolija odnsono 30 milona evra transakcije", kaže Igor Anić, član Izvršnog odbora Prokredit banke.

"Mi u principu nismo zainteresovani za kupovinu portfolija, jedino ako je on toliko dobar da može da se uklopi u našu poslovnu politiku i zato je to proisteklo kod Prokredit banke inače po pravilu naše banke ne bi smo ulazili u kupovinu po svaku cenu samo da bi samo povećali", kaže Draginja Đurić, predsednik Izvršnog odbora banke Inteza.

Već u februaru videće se prvi efekti povećanja plata i penzija pa smo pitali bankare da li će se klijenti od povećanih prihoda razduživati ili okuražiti da još više troše.

"Moja očekivanja su da će to povećanje plata i penzija otići u potrošnju. S druge strane u ekonomskom smislu to će da doprinese nekim investicijama u kompanije, a s treće strane ne bi valjalo da se zaduživanje građana poveća enormno jer može da prouzrokuje da građani ne mogu da vraćaju svoje kredite", kaže Anić.

"Verujem da će taj novac otići u potrošnju Svakako da su potrebe uvek veće nego sa koliko novca raspolažu tako da ili će se možda desiti neki povraćaj kredita", navodi Draginja Đurić.

Mala i srednja, a u ovom slučaju i mikropreduzeća, trebalo bi da budu pokretač rasta, jer je njihov rast uslov za stvaranje srednjeg sloja bez kojeg nema razvoja privrede zasnovane na potrošnji.