Izdvajamo - Srbija

I naredne godine svega 30.000 turističkih vaučera: Da li taj broj treba povećati ili je ovaj model dostigao svoj maksimum?

Jedni smatraju da je to nedovoljno i da će se turistički promet u Srbiji vratiti na nivo od pre 10 godina, dok drugi veruju da treba tražiti nove modele za subvencionisanje prometa u domaćem turizmu.

Prema Predlogu budžeta Srbije za 2026. godinu, za turističke vaučere izdvojeno je ukupno 300 miliona dinara.

Kako je definisano, to su vaučeri za intenziviranje korišćenja turističke ponude Republike Srbije. Dakle, njihova namena jeste da podstaknu promet u domaćem turizmu i na taj način pomognu i ugostitelima, ali i građanima koji bi želeli da putuju.

„U cilju intenziviranja korišćenja postojeće turističke ponude u Republici Srbiji i umanjenja deviznog odliva, daju se podsticaji određenim kategorijama građana Srbije čime se stimuliše boravak domaćih turista u Republici Srbiji i utiče na produženje prosečnog broja noćenja domaćih turista u Republici Srbiji“, piše u predlogu zakona u obrazloženju ove mere.

Ipak, do sada nije bilo konkretnije analize koliko su ovi vaučeri doprineli podsticanju domaćag turizma i da daju dovoljan efekat za uloženi novac.

Država je ove godine podelila ukupno 30.000 vaučera, koliko je predviđeno da bude dodeljeno i naredne. Međutim, turstički promet u Srbiji, kada su u pitanju domaći turisti, ne cveta.

U julu ove godine broj noćenja domaćih turista bio je za 2,9 odsto mamnji nego u istom mesecu prošle godine, dok je u avgustu i septembru broj noćenja ostao na istom nivou kao u ta dva meseca 2024.

Stručnjaci u turizmu imaju različite poglede na ovu meru države. Neki smatraju da sa njom treba da se nastavi, ali da broj vaučera treba da bude značajno veći kako bi ona imala pun efekat, dok neki smatraju da je mera dobra, ali da je dostigla svoj pun potencijal i da treba tražiti drugačije modele za subvencionisanje domaćeg turizma.

Na vest o ovom izdvajanju za turističke vaučere, reagovalo je Udruženje „Moja Srbija“, koje je uputilo određene predloge Ministarstvu turizma.

Oni su pojasnili da ta brojka znači da će i sledeće godine biti dodeljeno 30.000 vaučera za odmor, u iznosu od po 10.000 dinara.

Iz udruženja zahtevaju da se izdvoje sredstva za najmanje 250.000 turističkih vaučera.

„Po našim istraživanjima to je optimalna količina koja je neophodna da se zadovolje potrebe naših građana. Kvota od 30.000 vaučera, koja je predviđena za narednu godinu, je nedovoljna da zadovolji potrebe ugostitelja i građana Srbije“, upozorili su oni.

Ukoliko se ova odluka ne promeni, ugostitelji će, kao i ove godine, imati više štete nego koristi od ove akcije, ukazali su.

Iz Udruženja „Moja Srbija“ podsetili su da je tokom prethodnih deset godina podeljeno više od milion vaučera, da je promet u domaćem turizmu višestruko uvećan, a veliki broj građana je našao mogućnost zaposlenja i zarade u ugostiteljskoj delatnosti.

Dodatno, mnogi ugostitelji su uz pomoć kredita adaptirali i proširili postojeće smeštajne kapacitete kako bi udovoljili povećanom interesovanju gostiju.

„Ovogodišnja kvota od 30.000 vaučera obesmislila je akciju koja je pokrenuta pre deset godina. Ponovno puštanje u opticaj tako male količine dovelo bi do velikih i dalekosežnih posledica po razvoj domaćeg turizma. Mnogi ugostitelji i hotelijeri bi ponovo zabeležili pad prihoda, kao i ove godine, dok bi nekima od njih bilo ugroženo i samo poslovanje i opstanak na tržištu. Time bi bio ugrožen i razvoj pojedinih turističkih destinacija, koje polako postaju zanimljive i stranim gostima, jer da bismo u značajnijoj meri privukli strane turiste, destinacije prethodno moramo razviti povećanjem posete domaćih gostiju“, poručili su.

Vaučeri za odmor u Srbiji, prema njihovim rečima, predstavljali su jednu od najisplativijih i najpopularnijih subvencija u našoj zemlji.

„Gotovo sav novac usmeren u ovu akciju ostajao je u Srbiji i veoma brzo se putem PDV-a, poreza i doprinosa vraćao u državni budžet, dok je istovremeno, veliki broj građana dobijao podsticaj da deo svog odmora provede u svojoj zemlji“, pojasnili su.

Direktor agencije „Savetnik u turizmu“ Branko Krasojević za Danas podseća da je već drugu godinu zaredom smanjen broj vaučera.

„Vaučeri su uvedeni da bi se stimulisao domaći turizam, da bi se novac zadržao u okviru nacionalne ekonomije, odnosno da se ne bi trošio van zemlje. To je bila dobitna kombinacija za sve strane – i za davaoce i za korisnike usluga. Međutim, nijedna mera ne može da ima trajno pozitivan efekat, dolazi do zasićenja“, ukazuje on.

Krasojević smatra da je krajnje vreme da se osmisle drugi instrumenti.

„Tim pre što je ovaj model uveden nakon dobrih iskustava Mađarske. Takođe, ne sme to da bude jedina varijanta za podsticanje turizma“, naglašava naš sagovornik.

Kako dodaje, jedan od razloga za smanjenje broja vaučera jeste, između ostalog, to što se novac preusmerava na projekte u vezi sa Ekspo izložbom.

„Tom smanjenju broja vaučera se svakako niko ne raduje, i korisnicima i davaocima usluga je stalo da se to nastavi. Ipak, ne znači da se broj neće opet povećati u zavisnosti od situacije u budžetu“, kaže  Krasojević.

Međutim, ako se ne nađu neka druga rešenja i modeli, prema njegovom mišljenju, nastaviće se dalji pad turističkog prometa u domaćem turizmu.

„Nije nemoguće da se u toku godine nađe prostor da se poveća taj broj vaučera. Ali ja sam pre za to da idemo sa nekim novim modelom i da pratimo pozitivna iskustva drugih zemalja, kako to rade zemlje sa mnogo razvijenijim turizmom“, poručuje on.

Krasojević upozorava da smo došli u situaciju da imamo maltene izjednačen broj domaćih i stranih turista.

„Na to utiču različiti faktori, kao što je pad kupovne moći. Nešto čega se ljudi prvog odreknu u tim situacijama jesu putovanja ili ih skraćuju, pa umesto 15 odu na 10 dana ili idu u jeftiniji smeštaj i slično“, pojašnjava on.

Rizici su povećani, pre svega ekonomski, pa to utiče na ljude da više štede, dodaje.

Krasojević navodi da postoje i druge stvari koje država može da radi kako bi podstakla domaći turizam.

„Jedna od njih je i poboljšanje infrastrukture, čime se umnogome pomaže domaćem turizmu. Tako i neke manje popularne destinacije postaju pristupačnije u smislu dostupnosti“, kaže on.