Izdvajamo - Srbija

Kada će penzije stići minimalnu potrošačku korpu

Polemika koja se poslednjih dana vodi oko toga koliko prosečna zarada kaska za potrošačkom korpom, da li se ova plata približava iznosu nabavke životnih namirnica i da li minimalna zarada treba da bude 35.012, dinara ili više, pomerila je u drugi plan penzionere. Jer šta sa 1,7 miliona njih koji takođe treba od svoje penzije da stave nešto u korpu. Gde su njihove prinadležnosti u odnosu na minimalnu, a kamoli na prosečnu potrošačku korpu, tim pre ako se zna da prosečna penzija iznosi 29.384 dinara a da je minimalna potrošačka korpa za maj prema statističkim podacima iznosila 39.278,58 dinara.

Istovremeno čak 1,08 miliona najstarijih u Srbiji prima mesečno prosečnu penziju od 31.617 dinara, oko 257.032 invalidska penzionera prima 27.491 dinar, a 335.355 porodičnih dobija u proseku po 23.635 dinara. Obrni, okreni svi su oni daleko od minimalne potrošačke korpe. Da bi je u ovom času dostigli potrebno bi im bilo da im se penzije povećaju od najmanje 8.000 do 16.000 dinara.

Ako se pri tome uzme u obzir da je prosečna potrošačka korpa 76.184,63 dinara to znači da im je potrebno više od 2,5 prosečnih penzija (29.376 dinara) da bi dostigli prosečnu potrošačku korpu. Tu nije kraj, jer za oko 99.108 penzionera koji primaju do 10.000 dinara mesečno do minimalne potrošačke korpe treba skoro četiri penzije a do prosečne neće ni da računaju.

Podaci Fonda PIO takođe potvrđuju da prosečnu potrošačku korpu može sebi da priušti nešto manje od 60.000 penzionera čija primanja idu od 70.000 do 100.000 dinara i više. Naime, od 80.000 do 90.000 dinara prima 15.322 penzionera. Iznad prosečne potrošačke korpe je još 15.500 penzionera koji dobijaju iznad 90.000 dinara.

Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine kaže da brojevi sve govore i da ako se država bude striktno držala fiskalne strategije u naredne dve godine penzije će se i dalje usklađivati po sadašnjoj švajcarskoj formuli, znači biće niže od 50 odsto od prosečne zarade. One poslednje dve godine učestvuju u prosečnoj zaradi od 45 do 47 odsto.

– To znači da će svi oni s prosečnom penzijom manjom od 30.000 dinara i narednih godina kaskati za minimalnom potrošačkom korpom, a to je jako veliki broj najstarijih. Penzioneri su prihvatili pre dve godine švajcarsku formulu kao vid spasa ali sve vreme te penzije nisu uspele da dostignu polovnu prosečne zarade u Srbiji. Zato je krajnje vreme da država nešto uradi, A to je da izmeni formulu i da se primanja usklađuju 70 odsto s rastom zarada i 30 procenata sa inflacijom. U tom smislu će se i prosečna penzija približiti koliko toliko minimalnoj potrošačkoj korpi, jer o prosečnoj više od milion penzionera ne može ni da mašta.

U času kada država govori da se deo para za isplatu starosnih penzija izdvaja iz PIO kase a ne budžeta, eto uslova da se izmeni švajcarska formula, navodi on. Usklađivanje koje je bilo 2020. i ove godine nije malo 5,1 i 5,9 odsto ali je nedovoljno da isprati rast cena.

– Ponudili smo u više navrata vladi predlog kako da se to uradi, ali odgovor nismo dobili, baš kao što nas niko ne obaveštava ni o obeštećenju za sve umanjene penzije od 2014. do 2018. godine – napominje Nenadić i dodaje da bi bilo u redu da ova vlada za čijeg je mandata do umanjenja i došlo tu nepravdu ispravi prema najstarijima. – Treba da kažu da li i kako planiraju da vrate taj novac – kroz obveznice, na više godina, ali da penzioneri znaju da će im se njihovo zakonsko pravo ostvariti, jer penzija je imovina svakog pojedinca.

Na pitanje šta kaže penzionerima kada ga pitaju kako da spoje kraj s krajem ako su im primanja daleko od minimalne potrošačke korpe, sleže ramenima.

Jovan Tamburić, predsednik sindikata Udruženja vojnih penzionera Srbije navodi da je krajnje vreme da aktuelna vlast otkloni posledice nepotpunog usklađivanja i smanjivanja prinadležnosti. Da je kupovna moć penzija umanjena pokazuje u upoređivanje njene vrednosti iskazane u evrima u 2012. i 2021. Prosečna penzija 2012. godine od 24.408 dinara ili 214 evra i penzija u maju 2021. koja je iznosila 29.376 dinara ili 248 evra pokazuje da je ona uvećana za 34 evra.

U posebno teškom položaju je oko 600. 000 penzionera čija su primanja manja od 20.00 dinara što je i granica siromaštva u Srbiji. Najteže je  poljoprivrednim penzionerima koji zbog starosti i bolesti nisu u mogućnosti da radom uvećavaju svoje prihode. Linearna isplata uvećanja uz penziju onima kojima su primanja manja od 34.000 ne rešava se problem jer oni koji imaju male penzije dobijaju najmanje.

– Isplata uvećanja uz penziju, novčane pomoći svim penzionerima u 2020. i 2021. godini i najavljena isplata podrške od 20.000 pred izbore u 2022. pokazuje da novca ima ali se on koristi na pogrešan način. Izmenama člana 76 Zakona o PIO o visini najniže ili garantovane penzije na ustavan način bi se uvećale prinadležnosti samo onima kojima su penzije manje od 20.000 dinara, pa bi tek tada deo penzionera u Srbiji mogao da kaže da su im nikad veće penzije. Potrebnih oko 40 milijardi dinara godišnje za to ima i to ne bi ugrozilo učešće penzija u BDP-u koje je sada oko 10 odsto – napominje Tamburić.

Bez povećanja najniže prinadležnosti, vanrednog usklađivanja penzija i naknade štete penzionerima kojima su primanja smanjivana najveći broj penzionera će samo sanjati nikada veće penzije i zlatno doba, zaključuje on.