Izdvajamo - Srbija

NALED predlaže set mera za pomoć najstarijima i privredi

Stariji od 65 godina čine 21 procenat stanovništva Srbije, koji su posebno pogođeni trenutnom situacijom izazvanom korona virusom, a kao posebno osetljivi delovi zemlje u kojima živi staračko stanovništvo ističu se Pirotski, Borski, Zaječarski okrug ali i gradovi Subotica, Zrenjanin, Kragujevac...

"Naša analiza je pokazala da su posebno osetljivi Pirotski, Borski i Zajačarski okrug i neke manje opštine na jugu, poput Crne Trave i Gadžinog Hana. Ali, postoje izazovi i u urbanim sredinama, poput Subotice, Zrenjanina, Kragujevca, gde je veliki broj jednočlanih domaćinstava", kaže za Tanjug izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

U ovom trenutku, kaže, potrebno je i kroz građansko samoorganizovanje pronaći način kako da se pomogne starijima da bi dobili osnovne životne namirnice ali i podršku.

Skupštine stanara i mesne zajednice mogu, na primer, da budu sabirni centri u kojima se mogu objediniti sve potrebe stanara neke zgrade, a da se preko upravnika zgrade ide u nabavku, savetuju iz NALED-a.

Na taj način, kažu, pojednostavila bi se nabavka i izbegli nepotrebni izlasci starijih iz kuća.

Predlažu i set mera koje se tiču sektora zdravstva a prva je, ističu, da se pojednostave procedure koje bi pomogle da se brže obezbede maske, zaštitna oprema i sredstava za dezinfekciju.

"Naš prvi predlog je da se ovlasti Agencija za lekove da može da propiše efikasnije interventne procedure, da roba koja dolazi u Srbiju iz izvoza ne čeka dugo na uzorkovanje i carinjenje nego da sve ide po ubrzanom postupku", navodi Jovanović.

Dodaje, zatm, bilo bi dobro da labaratorije dobiju ovlašćenja kako bi mogle lakše da uđu u postupak proizvodnje dezinfekcionih sredstava.

NALED predlaže da se dodatno olakša dostavnim vozilima dopremanje lekova apotekama koje se nalaze u centralnim gradskim zonama, pojednostavljivanje produžavanja bolovanja, recepata...

Set mera za privredu je za NALED jedna od najvažnijih u ovom momentu.

"U ovom trenutku je prioritet zdravlje i životi, ali naša ekonomija je ozbiljno načeta. Moramo da razmišljamo o zdravlju ekonomije da bi lakše pregurali ovaj period, i kad taj udar prođe, da možemo brže da se oporavimo", objašnjava Jovanović.

Najosetljivija su mala i srednja preduzeća koja su najviše na udaru, pre svih, mikro preduzetnici, mali biznisi, radnje, prodavnice, kafići, frizeri, kozmetičari...

"Oni u ovom trenutku najviše trpe jer nemaju nikakve prihode i reaguju iz zabrinutosti tako što 'zamrzavaju' ili zatvaraju radnje, što nikome nije u interesu. Zato, predlažemo hitan set mera da se sačuva zaposlenost, pre svega za male biznise", kaže Jovanović i podseća da takođe ogromnu štetu trpi turizam koji nema u ovom periodu gotovo nikakav priliv novca.

Kada je reč o velikim kompanijama, Jovanović predlaže da se formira zajednička grupa asocijacija, poput NALED-a, koje imaju predloge rešenja a da ih država uključi u dijalog.

"Možemo da pomognemo tako što ćemo ponuditi rešenja i set mera kako bi poslodavci, privreda i država, podelili troškove krize. Vazno je da reagujemo odmah da bi umanjili posledice u ovom trenutku i brže se oporavili kad sve prođe", kaže Jovanović

Vazno je, ističe, da se osmisle setovi mera jer je za neke firme potrebno odložiti plaćanje poreza i doprinosa, negde samo umanjiti a neke potpuno osloboditi obaveza.

Malim privrednicima, koji su prema njenoj oceni na najvećem gubitku, odlaganje obaveza na tri meseca neće pomoći jer nemaju sredstava da obaveze izmire kada kriza prođe.

Neke države su uvele jednokratnu novčanu pomoć za one koji ostaju bez posla, kažu u NALED-u i to predlažu kao jednu od mogućih mera.

Podržavaju apel države da poslodavci ne otpuštaju radnike i napominju da je važno što pre krenutu sa primenom mera pomoći privredi u skladu sa onim što buddzet države može da podnese.