Izdvajamo - Srbija

Nove zone za turske investicije

Turski predsednik Erdogan, sa brojnom privrednom delegacijom, posetio je Srbiju. Mnogo se povodom toga pričalo o politici i ekonomiji, ali pre svega kroz prizmu proširenja obima i vrsta roba koje su u režimu tursko-srpske bescarinske razmene te, s druge strane, u svetlu izgradnje magistralnog gasovoda „Turski tok".

Svakako, kako je precizno rekao potpredsednik srpske vlade Rasim Ljajić, od ogromnog je značaja to što smo "dobili kvote, 15.000 tona suncokreta, 25.000 tona sirovog ulja od suncokreta i 10.000 tona rafinisanog ulja, 5.000 tona goveđeg mesa" jer, "to je prvi put da imamo mogućnost da naši proizvođači izvoze meso u Tursku bez plaćanja carine“, dok ono što su već mogli da izvoze a kurentno je u toj zemlji, sada dobija veće dimenzije.

O značaju "Turskog toka" ne treba šire ni govoriti. Uz njega Srbija osigurava svoju energetsku bezbednost za duži period, dobija jeftiniji gas i ostvaruje dobit od njegovog transporta za treće zemlje i, konačno, povećava svoj geopolitički značaj. Postaje tranzitna zona za strateški energent čiji izvoz je jako bitan Rusiji a od čijeg redovnog snabdevanja iz inostranstva zavise mnoge evropske zemlje.

Sve to je za nas od krucijalnog značaja i nije ni čudo što se o tome mnogo pisalo tokom i posle posete Redžepa Tajipa Erdogana. Međutim, našoj pažnji kao da je promakao nešto drugo a ništa manji značajno od rečenog. U pitanju su druga interesovanja i namere turskih privrednika. Radi se o novim investicijama u našu privredu koje ovaj put nisu vezane za tekstilni sektor u koji su Turci do sada uglavnom ulagali.

Turski privrednici su iskazali ne samo načelan već konkretan interes da investiraju u sve one sektore srpske privrede koji su orijentisani ka izvozu u njihovu zemlju. Drugim rečima ne samo da kao do sada kupuju proizvode kao što su goveđe meso ili suncokretovo ulje, već i da kupe ili dokapitalizuju preduzeća koji se na primer bave njihovom proizvodnjom.

Turska država je podstakla svoje poslovne ljude da se odluče za uključivanje u sve segmente srpskog biznisa koji je sposoban za izvoz u Tursku ali i Rusiju. Za nas je to od ogromnog značaja jer osim kapitala dobijamo i znanje. Kako o prilagođavanju proizvodnje tamošnjim potrebama (a ne treba zaboraviti ogromno iskustvo i veze koje Turci imaju i u radu sa Rusijom), tako i u vezi sa kanalima distribucije.

Vrlo brzo, uverena sam, pokazaće se da će baš na tim osnovama doći do velikog rasta našeg izvoza u Tursku ali i neke druge zemlje. Uostalom, zapitajmo se zašto toliko izvozimo baš u Nemačku ili Italiju?

Zato što su tamošnji privrednici došli kod nas da zajednički sa našim poslovnim ljudima ili samostalno rade na polju proizvodnje onoga što se može prodati u tim zemljama. Prepoznali su tu potencijal. To je dobar recept za rad sa Turcima, koji je njihova država u obostranom interesu isto tako prepoznala.