Poslovne vesti - Srbija

Prva nuklearna elektrana u Srbiji moguća do 2040.

Gostujući u emisiji „Središte pažnje” Prvog programa Radio Beograda, Dimović je ocenio da je ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana „hrabra i vizionarska politička odluka” koja je stvorila okvir za naučna istraživanja.

On je naglasio da nuklearna energija, kao bazični vid energije, treba da omogući postepeno napuštanje fosilnih goriva, prvenstveno ugl.

"Nuklearne elektrane nisu samo realnost, već nasušna potreba ukoliko želimo da delimo čisti vazduh. Incidenti su mnogo češći u klasičnim industrijskim postrojenjima nego u nuklearnim elektranama. One donose energetsku stabilnost i država ne zavisi od jednog snabdevača", rekao je Dimović.

On je objasnio da alternativni izvori, poput vetroparkova i solarnih panela, ne mogu da zadovolje više od 30 odsto energetskih potreba zbog varijacije u vremenskim uslovima koje mogu izazvati probleme na mreži.

„Srbija treba da se okrene konvencionalnim nuklearnim reaktorima, minimalno dva reaktora do 2,4 gigavata snage, kako bi zadovoljila energetski deficit i ostvarila ambiciozan plan izvoza električne struje“, istakao je direktor „Vinče“.

Govoreći o izboru tehnologije, Dimović objašnjava da Srbija ne treba da isključi nijednu opciju.

"Međunarodna atomska agencija je striktno propisala da država na ovom stepenu razvoja primenjuje konvencionalne metode. Mali modularni reaktori su trenutno u fazi istraživanja ili predkonvencionalne upotrebe. Međutim, do 2040. godine, kada bi Srbija trebalo da dobije nuklearnu elektranu, verovatno će se dogoditi i njihova komercijalna upotreba", zaključio je Dimović.

Kao ključna prednost nuklearne energije, naveo je odsustvo emisije CO2, niske operativne troškove na dužinu roka i životni vek savremenih reaktora koji iznosi od 60 do 80 godina.

Povodom aktuelnih sukoba na Bliskom istoku i spekulacija o mogućim udarima na nuklearna postrojenja u Iranu, Dimović je poručio da građani Srbije nemaju razloga za brigu.

„Čak i u najgorem mogućem scenariju, usled formiranja radioaktivnog oblaka, takav oblak bi se mogao kretati duž zemalja u Persijskom zalivu ili prema Turskoj. S obzirom na to da je reč o udaljenosti od preko 3.000 kilometara, građani Srbije mogu apsolutno da budu bezbedni“, naglasio je on, dodajući da neodgovorni pojedinci u javnom prostoru nepotrebno šire paniku.

Institut „Vinča“, kao najveći institut u istočnoj delu Evrope, preuzeo je ulogu nosioca nuklearnog programa. Do sada su potpisani memorandum o saradnji sa francuskom kompanijom EDF, ali i sa vodećim institutima u Mađarskoj, dok se održava uspešna saradnja i sa ruskim „Rosatomom“.

Takođe, delegacija Instituta posetila je i južnokorejsku kompaniju KHNP, prenosi Tanjug.