Izdvajamo - Srbija

Registar za loše direktore

Nacrt zakona koji će omogućiti stvaranje javnog registra loših direktora u Srbiji, konačno je ugledao svetlost dana. Kada posle javne rasprave dobije „zeleno svetlo“ Vlade, a potom i srpskog parlamenta, što se očekuje početkom 2015. godine, zaživeće i ovaj registar. U njemu će biti upisani svi direktori čije su firme u blokadi, stečaju, prinudnoj likvidaciji, ili im je sud privremeno zabranio obavljanje delatnosti.

Dok god je u ovom elektronskom „tefteru“, direktor takvog preduzeća neće moći da dobije funkciju u novoj ili već postojećoj firmi. Zabrana će važiti sve dok preduzeće na čijem je čelu ne izađe iz stečaja, likvidacije, blokade ili dok mu ne istekne sudska zabrana.

Upisa u registar neće biti pošteđeni ni članovi nadzornih i upravnih odbora u takvim firmama, kao i vlasnici više od 25 odsto akcija u akcionarskim društvima. Upisuje se i samo preduzeće na čijem čelu je „loš„ direktor, pa ni ono, privremeno, neće moći da bude osnivač novih firmi.

Blokada računa, zbog velikog problema nelikvidnosti koji muči mnoge firme, biće, kako se očekuje, najčešći osnov za upis u ovaj registar. Ipak, iako je iz radne grupe koja je radila na zakonu najavljivano da će blokada računa od 60 dana automatski „kandidovati“ direktora firme za upis u ovaj registar, nacrtom je ovaj rok produžen na - 120 dana neprekidne blokade. Čak i ovaj „produžetak“ neće spasiti više od 40.000 firmi čiji će direktori i ostali članovi uprave, već prvog dana, biti upisani u novi registar, jer je trenutno toliko firmi u blokadi dužoj od četiri meseca.

Ovaj zakon, kao i registar, trebalo bi da spreči „dovitljive“ privrednike koji jednu firmu ostave u dugovima i problemima, a potom osnuju novu na koju prebace poslovanje.

Predviđeno je da javna rasprava o Nacrtu zakona o privremenom ograničenju prava obavljanja privrednih delatnosti traje do 17. decembra, do kada će stručna javnost i svi zainteresovani moći da se izjasne o navedenim odredbama i ukažu eventualno, na neke izmene.

Šta kažu u ministartsvu

Cilj predloženog zakonskog rešenja je otklanjanje problema koji postoje u dosadašnjoj praksi, ali i preventivno delovanje na privredne subjekte da izvršavaju obaveze na vreme, jer će privremeno ograničenje prava uzrokovati njihov lošiji rejting - ističu u Ministarstvu privrede. - Zakon će omogućiti formiranje registra koji danas ne postoji i koji će omogućiti razmenu podataka između nadležnih organa i institucija.

Ko će davati podatke

Uspešno zaživljavanje ovakvog registra najviše će zavisiti od ažurnosti i volje samih državnih institucija koje će, svojim podacima, „puniti“ ovaj registar. To su Narodna banka Srbije, Centralni registar hartija od vrednosti, nadležni sudovi, Ministarstvo pravde, i drugi državni organi i organizacije i preduzeća koja obavljaju javna ovlašćenja.