Izdvajamo - Srbija

Sledi novi talas prodaje naših njiva

Oranice u Srbiji mogu se sačuvati od stranaca samo ako se, što pre, promeni Zakon o poljoprivrednom zemljištu - ističe Đorđe Bugarin, sekretar Udruženja poljoprivrede PK Vojvodine.

Stranci su, podsećamo, do vlasništva nad zemljištem u Srbiji mogli da dođu na „mala vrata“, zahvaljujući mišljenju tadašnjeg Ministarstva privatizacije, koje je objašnjavalo da društvena zemlja koju dobijaju kupovinom poljoprivrednih dobara nije dobro od opšteg interesa, protivno zakonima o poljoprivrednom zemištu i o privatizaciji.

Ozbiljnija opasnost tek se očekuje, jer će stranci moći direktno da postanu vlasnici poljoprivrednog zemljišta u Srbiji kada isteknu četiri godine od početka Prelaznog sporazuma sa EU.

Miladin Ševarlić, šef katedre za ekonomiku poljoprivrede, na beogradskom Poljoprivrednom fakultetu, međutim, upozorava i na drugu mogućnost.

- Postoji mogućnost da stranci već sad kupe zemlju, na osnovu ugovora overenog kod advokata, i da samo čekaju na mogućnost da se, na osnovu tog ugovora, registruju kao vlasnici u zemljišnim knjigama - kaže Ševarlić. - Takvo poslovanje bilo je uobičajeno u zemljama koje su kandidati za EU, a karakteristično je i po tome što ga nijedna statistika ne može pratiti, niti se može sprečiti.

Inače, kada bude završen proces restitucije, računa se da će, samo u Vojvodini u privatan posed preći oko 180.000 hektara poljoprivredne zemlje.

Kupuju donacijom države

Kao jedan od najvećih investitora u poljoprivredu Srbije, pominje se kompanija „Agrokor“ iz Hrvatske - kaže Ševarlić.

- Ova kompanija, samo od državnih subvencija u svojoj zemlji dobija oko 15 miliona evra, a za taj novac, u Srbiji, bez problema, zaduživanja i sličnih komplikacija može da kupi imanje veličine PIK-a „Bečej“. Tako nešto ne može da uradi nijedna naša kompanija.