Izdvajamo - Srbija

Srbija sprema petu emisiju dolarskih obveznica

Srbija će u narednih nekoliko meseci međunarodnom finansijskom tržištu ponuditi državne dužničke papire u iznosu od 750 miliona dolara, saznaje „Politika”.

Ovo zaduživanje je inače planirano Zakonom o budžetu, a kako sada stvari stoje naći će se i u rebalansu državne kase koji ovih dana užurbano kroji Ministarstvo finansija. Nakon što predlog mera štednje bude gotov, Uprava za javni dug će, prema našim saznanjima, početi pripreme za peti izlazak Srbije na međunarodno finansijsko tržište.

Reč je o dužničkim papirima sa rokom otplate od 10 godina, a kamate na ove pozajmice za zemlje sa rejtingom sličnim našim trenutno se kreću od pet do 5,5 odsto. Iako naša zemlja, nakon što je nedavno stiglo milijardu dolara iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, ima dovoljno novca da pokrije minus u kasi, upućeni u ovu oblast smatraju da treba iskoristiti aktuelni trenutak na tržištu da se jeftinije zadužimo, kako bismo rešili jedan deo finansiranja deficita za sledeću godinu.

Srbija je do sada četiri puta svoje dužničke papire ponudila međunarodnim investitorima i svaki put se zadužila u dolarima. Premijeru na finansijskom tržištu imala je krajem septembra 2011. godine kada je emitovala dve milijarde dolara uz kamatu od 7,5 odsto i sa rokom otplate od deset godina. Sva zaduživanja nakon toga bila su povoljnija, jer su kamate na naše dolarske obveznice padale. Krajem novembra 2012. godine naša zemlja je svetskim investitorima ponudila petogodišnje dolarske obveznice u iznosu od 750 miliona dolara, uz interes od 5,45 odsto. Sledeća pozajmica bila je još povoljnija: sredinom februara 2013. sedmogodišnji dužnički papiri u iznosu od 1,5 milijarde dolara emitovani su sa kamatom od 5,15 odsto. Već krajem iste godine zaduživanje je poskupelo, pa je četvrta ponuda, u iznosu od milijardu dolara, sa kraćim rokom otplate (od pet godina), investitorima nuđena uz interes od 6,12 odsto.

Nenad Gujaničić iz Vajz brokera smatra da velika tražnja za dužničkim hartijama od vrednosti, makar bili u pitanju prilično zaduženi emitenti kao što je naša zemlja, u velikoj meri ide naruku vladi u ovom trenutku.

– Naše dolarske obveznice tokom septembra beleže prinose oko 4,7 do 4,8 odsto što je izuzetno povoljno posmatrano s aspekta perioda kada glavne svetske centralne banke nisu sprovodile politiku jeftinog novca. S druge strane, čak i ovoliko pojeftinjenje našeg duga ne znači da ćemo imati neto korist, jer naša ekonomija trenutno nije u stanju da ostvaruje barem ovolike stope ekonomskog rasta – ocenjuje Gujaničić.

Kada će ovaj „medeni mesec” za emitente, pa i našu zemlju, biti okončan teško je predvideti ali svakako neće trajati beskonačan niz godina, jer će prvi signali američke inflacije biti nagoveštaj kraja niskih stopa, dodaje. U tom pogledu je veoma važno sprovođenje istinskih reformskih mera među kojima spada i fiskalna konsolidacija, kaže naš sagovornik. Nažalost, s druge strane ova povoljna investiciona klima na globalnom tržištu i jeftino kreditiranje može delovati ohrabrujuće za odustajanje od reformi, što nam dugoročno može činiti medveđu uslugu, sumnjičav je Gujaničić.

Srbiji je svake godine neophodno više od pet milijardi evra zajma, kako bi finansirala minus u kasi i redovno vraćala dospele obaveze s kamatama. O kolikim parama je reč najbolje govori podatak da to predstavlja čak 17 odsto nacionalnog kolača, što znači da našim kreditorima dajemo više nego što pojedinačno izdvajamo za obrazovanje, vojsku, zdravstvo i druge vitalne države funkcije. Istraživanja Fiskalnog saveta pokazuju da kriza likvidnosti nastupa nakon što izdvajanja da deficit i kamate pređu 15 odsto BDP.

Na kraju juna državni depoziti, odnosno novac koji je fiskalnim vlastima na raspolaganju, iznosili su 295 milijardi dinara, odnosno 2,5 milijarde evra. Te pare čuvaju se na računu Narodne banke Srbije i kod komercijalnih banaka. Kad se na to doda i arapska milijarda i redovno finansiranje na domaćem tržištu, planirana peta emisija dolarskih obveznica zadovoljiće naše potrebe za likvidnošću do kraja ove godine, ali i za početak sledeće.

Inače, javni dug Srbije na kraju jula iznosio je 20,94 milijarde evra, što je 64,3 odsto BDP, odnosno svega što naša privreda stvori za godinu dana. Prema proceni Fiskalnog saveta, do kraja godine preći će 70 odsto BDP-a, što je 25 procentnih poena više od granice koju je postavilo domaće zakonodavstvo. Prema evropskim kriterijumima, zemlja se smatra prezaduženom ako njena dugovanja pređu 60 odsto nacionalnog kolača. Međutim, treba reći da to pravilo važi za daleko razvijenije ekonomije od naše. Naša dugovanja u novijoj istoriji bila su najveća 2000. godine, kada je javni dug dostizao 169,3 odsto BDP-a, nakon čega su naše obaveze reprogramirane. Najmanje smo dužni bili na početku ekonomske krize. Početak 2009. godine dočekali smo sa državnim dugovanjima manjim od 30 odsto BDP-a.