Izdvajamo - Srbija

Srbija ubrzano radi na podizanju svog privrednog rasta

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je danas da se u našoj zemlji trenutno gradi 250 mostova na koridorima 10 i 11, dok će u naredne tri godine biti obnovljeno 1.100 kilometara puteva.

Mihajlović je na 15. ekonomskom samitu Republike Srbije, koji se održava u hotelu “Metropol palas” u Beogradu, izrazila očekivanje da će se Srbija na ovogodišnjoj listi Svetske banke po uslovima poslovanja popeti za najmanje 30 mesta, ali i da tu neće stati.

Ona je navela da je Vlada podelila zadatke svim resorima kako bi ispunila cilj da naša zemlja u srednjem roku bude među prvih 10 zemalja na "Duing biznis listi" Svetske banke o uslovima poslovanja.

U Srbiji se sada gradi deset puta više nego što je to bio slučaj pre dve-tri godine, ukazala je Mihajlović i istakla da naša zemlja ubrzano gradi svoju infrastrukturu.

Prema njenim rečima, trenutno se u Srbiji gradi 150 kilometara autoputa, od čega će ove godine biti završeno 86 kilometara, dok se istovremeno obnavlja i 150 kilometara putne mreže.

Mihajlović je ponovila da su domaće kompanije spremne da budu glavni izvođači radova, i u tom kontekstu im poručila da se udruže i jave na poziv za jedinu neugovorenu deonicu na Koridoru 10, od Srpske kuće do Levosoja na jugu Srbije.

Zemlje zapadnog Balkana, među kojima je i Srbija, ubrzano rade na infrastrukturnom razvoju i podizanju svog privrednog rasta, ukazala je ona i najavila da će prema najnovijem izveštaju EBRD-a privredni rast zemalja zapadnog Balkana iznositi 2,3 odsto.

Naša zemlja je, kako je podsetila, omogućila elektronsko plaćanje poreza i donela Zakon o planiranju i izgradnji, koji je umnogome podigao uslove poslovanja, zbog čega će se Srbija popeti na listi Svetske banke po uslovima poslovanja za najmanje 30 mesta.

Mihajlović je najavila da Srbija sa zemljama zapadnog Balkana planira da predstavi Evropskoj uniji projekte za izgradnju koridora, koji povezuju države u cilju stvaranja transportne mreže zapadnog Balkana, uz napomenu da je EU zainteresovana da podrži te projekte.

Prema njenim rečima, sa predstavnicima drugih zemalja ne razgovara se samo o finansiranju projektne dokumentacije, oko čega uglavnom već postoji saglasnost, već i o različitim izvorima finansiranja izgradnje koridora koji povezuju države.

Ona je naglasila da je povezivanje zemalja regiona u oblastima infrastrukture i energetike veoma važno jer svaka investicija donosi rezultate u privrednom rastu, što omogućava regionalnu stabilnost i evropsku budućnost.