Izdvajamo - Srbija

Stopa siromaštva u Srbiji najveća u Evropi

U Srbiji, prema zvaničnim podacima, svaki četvrti građanin, odnosno 1,8 miliona ljudi, živi na granici siromaštva, a dok stručnjaci ocenjuju da za izradu dugo najavljivanih socijalnih karti nema ni ljudi, ni para, nadležni najavljuju da je u pripremi nova strategija za borbu protiv siromaštva.

Šef tima za socijalnu inkluziju i smanjenje siromaštva Vlade Srbije Žarko Šunderić podseća da je postojala strategija države za borbu protiv siromaštva, ali je bila ograničena na period 2003. do 2009. godine. U tom dokumentu je, kaže on, cilj bio da se broj siromašnih prepolovi do 2008, što je i učinjeno, ali je, dodaje, svetska kriza ponovo dovela do povećanja njihovog broja. Šunderić je rekao da je u toku priprema nove strategije, koja će se zvati Program reformi u oblasti zapošljavanja i socijalne politike.

Koliko će lošu situaciju nova strategija morati da uzme u obzir, najbolje ilustruje najnoviji podatak Republičkog zavoda za statistiku (RZS) da je stopa siromaštva kod nas 24,6 odsto, što plasira Srbiju na prvo mesto među siromašnim zemljama Evrope: u prezaduženoj Grčkoj ta stopa je 23,1 odsto, a sledi Rumunija sa 22,6 odsto, te Španija sa 22,2 i Bugarska sa 21,2 odsto.

„Ti ljudi nisu nužno siromašni, već samo imaju veći rizik da to budu. Prag rizika od siromaštva u 2012. godini iznosio 13.680 dinara mesečno za jednočlano domaćinstvo”, rekla je Tijana Čomić iz RZS-a i dodala da je za tročlanu porodicu prag rizika od siromaštva 24.624 dinara, a za četvoročlanu 28.728 dinara.

Naučni saradnik Instituta društvenih nauka dr Nada Novaković ističe da su svetska istraživanja još alarmantnija i pokazuju da kod nas gotovo polovina stanovništva živi loše. Ona smatra da ugroženi građani ne bi trebalo da se nadaju socijalnim kartama jer na prvom mestu „nema ko da popiše 1,8 miliona ljudi”.

Novakovićeva kaže da država za siromašne izdvaja sve manje, a i dalje nije rešeno koji model socijalne politike želi da vodi.

„U našim zakonima dominira anglosaksonski model, a to je da je pojedinac odgovoran za sebe i svoju porodicu, a na siromašne se gleda kao na gubitnike, nesposobne da doprinose društvu. S druge strane, nama bi više odgovarao nemački model od koga se beži, a to je socijalno-tržišna privreda koja ima veća sredstva i pravednije ih raspodeljuje”, rekla je ona.

S druge strane, kaže Novakovićeva, u 2013. se u odnosu na prethodnu godinu broj bogataša povećao sa 88 na 100. „To znači da im država ide naruku”, ocenila je Novakovićeva i dodala da bi država ako želi reforme, „morala najpre sebe da reformiše”.