Izdvajamo - Srbija

Tejst atlas rangrao Srbiju na 12. mesto najboljih kuhinja sveta

Zbog čega su naši specijaliteti tako visoko pozicionirani i koliko će nam taj plasman dodatno pomoći u promociji turizma u Srbiji, za Jutarnji program su govorili Georgije Genov, direktor Udruženja hotelijera Srbije i Marija Labović, direktorka Turističke organizacije Srbije.

Konkurencija je bila oštra, a u samom vrhu liste našle su se kuhinje Grčke, Perua, Portugala, Španije, Japana, Turske, Kine, Francuske, Indonezije, Meksika i Italije, koja neprikosnoveno drži prvo mesto. Georgije Genov napominje da je pozicija Italije rezultat višedecenijskog sistematskog rada.

„Naravno, Italija radi već 50 godina upravo na kvalitetu hrane, na kvalitetu restorana, na izvozu hrane, na turizmu, na promociji, na stvaranju brenda i naravno da je neprikosnovena u svakom slučaju. Mi smo 12. što pokazuje potencijal da imamo šanse da napredujemo mnogo više nego što smo danas, ukoliko zaista krenemo tim putem kojim su Italijani išli.“

Dodaje da je ovaj plasman veliki uspeh, ali i obaveza.

„Ovo je veliki uspeh u svakom slučaju, ali je to potvrda da moramo da radimo – od obuke, od kvaliteta, od proizvodnje hrane, usluživanja u restoranima, pripremanja, standardizacije i svega onoga što sledi, kako bismo i dalje napredovali i učestvovali u samom prometu.“

Autentičnost i raznovrsnost kao glavni adut

Direktorka Turističke organizacije Srbije Marija Labović ističe da je upravo autentičnost srpske gastronomije ono što najviše privlači strane turiste.

„Kada je srpska gastronomija u pitanju, ono što je tradicionalno i autentično je i najinteresantnije inostranim turistima. Turista kada dođe na destinaciju želi da doživi novo iskustvo i da proba nešto što ranije nije probao.“

Prema njenim rečima, važan segment je i raznovrsnost ponude.

„Ono što nas čini izuzetno kvalitetnom turističkom destinacijom je i raznovrsnost gastronomije koju turista može da konzumira ovde. Naša istraživanja pokazuju da je gastronomija među top tri pozitivna utiska koja turista ponese iz Srbije.“

Labovićeva naglašava da je 12. mesto među 100 zemalja značajan rezultat.

„Od 100 biti 12. je zaista dobar uspeh. Kvalitet naše gastronomije potvrđuje i činjenica da već petu godinu za redom u Srbiji imamo prisutne Mišlen i Gault & Millau, svetske gastronomske vodiče.“

Kontinuirano praćenje kvaliteta

Genov podseća da se zadovoljstvo turista sistematski prati godinama.

„Od 2017. radimo istraživanja zadovoljstva gostiju na turističkim destinacijama u saradnji sa Turističkom organizacijom Srbije i Ministarstvom turizma i ocene su stalno bile preko 4,30. Poslednje istraživanje donelo je ocenu 4,51, što pokazuje naše napredovanje u kvalitetu i gastronomiji.“

Šta je autentična srpska kuhinja

Govoreći o autentičnosti, Genov ističe regionalnu raznovrsnost.

„Mi pristupamo lokalnim proizvodima tamo gde se nalaze. Imamo kuhinju od Pirota, Subotice, Vojvodine, zapadne i južne Srbije i upravo ta raznolikost nam daje pravo da govorimo o srpskim kuhinjama sa svim nijansama koje postoje.“

Naglašava da turisti traže upravo takav pristup.

„Turista želi autentičnu hranu, želi srpski šmek. Mi ne koristimo recepture, već tradiciju koja se prenosi s kolena na koleno i tako treba da nastavimo.“

Gastronomija kao deo turističkog proizvoda

Marija Labović navodi da gastronomske ture već postoje kao deo turističke ponude.

„Turista, pored kulturno-istorijskih lokaliteta i aktivnosti, među prvim stvarima istražuje gde će jesti. Zato bi gastronomske ture svakako bile korisne.“

Ona podseća i na novu publikaciju Turističke organizacije Srbije.

„Iz tog razloga napravili smo brošuru ‘Srbija za stolom’, koju smo predstavili na Vinskoj viziji Otvorenog Balkana. Ona putuje kroz Srbiju i njeno gastronomsko nasleđe.“

Tradicionalna jela i savremeni pristup

Među najbolje ocenjenim jelima iz Srbije izdvajaju se komplet lepinja, pazarske mantije, leskovački ajvar, petrovački kulen i ariljska malina.

Labovićeva ističe značaj očuvanja tradicije.

„Svaki deo Srbije ima lokalna autentična jela. Važno je sačuvati tu autentičnost, jer turista nije došao da jede inostrane specijalitete, iako je dobro da i oni postoje.“

Dodaje da je primetan i trend moderne interpretacije tradicionalnih jela.

„Tradicionalna jela se pripremaju i serviraju na savremen način, što je dobar spoj očuvanja tradicije i praćenja svetskih trendova.“

Put ka gastronomskom brendu

Genov naglašava da strani turisti u Srbiji traže domaću priču.

„Naša kuhinja je snažna, nije komplikovana, ali je bogata. Turistička organizacija Srbije mnogo je učinila na promociji gastronomije kroz sajmove i nastupe, ali moramo da radimo da bismo stvorili brend.“

Prema njegovim rečima, nedostaje još sistematičniji pristup.

„Nedostaje standardizacija – od ćevapa, sarme i ajvara, od kvaliteta proizvoda, od njive do trpeze, od usluživanja i promocije. Moramo svi zajedno da radimo da bismo stvorili pravi brend koji će biti jedan od glavnih motiva za dolazak turista.“

Komplet lepinja kao simbol

Osvrćući se na komplet lepinju, koja je ušla među top 10 jela sveta, Marija Labović ističe da je ona primer onoga o čemu govore.

„Komplet lepinja je tradicionalna i autentična i upravo takvim jelima treba posvetiti posebnu pažnju. Važno je nastaviti promotivne aktivnosti, ne samo za ovo jelo, već za celokupnu gastronomiju.“

Ona zaključuje da kvalitet treba stalno unapređivati.

„Ono što je dobro ne treba menjati, ali ne smemo da se opuštamo. Moramo kontinuirano da radimo na dodatnom povećanju kvaliteta.