- Srbija

Vlasnici ne žele da registruju apartmane

Poreska uprava Srbije saopštila je da su rešenja poslata 8. juna, a da se, u skladu sa važećim propisima, smatraju dostavljenim po isteku 15 dana od dana predaje pošti. Obaveza se odnosi na fizička lica koja pružaju usluge smeštaja u apartmanima, sobama, kućama za odmor i objektima seoskih turističkih domaćinstava, a prihode ostvaruju kroz kratkoročno izdavanje turistima.

Porez se ne obračunava na osnovu stvarno ostvarene zarade, već po paušalnom modelu. Osnovicu čini deo prosečne zarade u Srbiji iz prethodne godine, koji se zatim množi brojem ležajeva u smeštajnom objektu i koeficijentom koji zavisi od kategorije turističkog mesta u kojem se objekat nalazi. Na tako utvrđenu osnovicu primenjuje se poreska stopa od 20 odsto.

Iz Poreske uprave podsećaju da su vlasnici smeštaja dužni da prijave svaku promenu koja može da utiče na visinu poreske obaveze. To se odnosi na početak ili prestanak pružanja usluga smeštaja, promenu broja ležajeva ili druge okolnosti od značaja za obračun poreza. U tim slučajevima potrebno je da u roku od 15 dana podnesu odgovarajuću poresku prijavu nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave.

Poslednjih godina izdavanje stanova i apartmana turistima preko internet platformi postalo je sve popularniji vid dodatne zarade, posebno u većim gradovima i turističkim centrima. Zbog toga država nastoji da ovu oblast uredi jasnijim pravilima i efikasnijom naplatom poreza, kako bi svi koji ostvaruju prihode od turističkog smeštaja poslovali pod jednakim uslovima i u skladu sa zakonom.

Reč je o redovnom godišnjem postupku kojim Poreska uprava utvrđuje obaveze vlasnika apartmana, soba i kuća za odmor koji smeštaj izdaju na kratak rok. Paušalno oporezivanje ove delatnosti primenjuje se već nekoliko godina, a nova rešenja donose se za svaku poresku godinu pojedinačno.

Prema poslednjim dostupnim podacima Ministarstva turizma i ugostiteljske privrede, u Srbiji je registrovano više od 22.500 objekata za izdavanje po principu „stan na dan”, koji su zavedeni kao ugostiteljski objekti i legalno posluju. Podaci su objavljeni tokom 2024. godine, a procene su da je broj u međuvremenu dodatno porastao zbog razvoja turizma i priprema za Ekspo 2027.

Istovremeno, nadležni ističu da je broj neregistrovanih izdavalaca znatno veći, ali da ne postoje precizni podaci o njihovom broju. Najveća koncentracija smeštaja nalazi se u Beogradu, gde je samo na platformama za kratkoročno izdavanje oglašeno oko 5.000 apartmana.

Prema rečima Dunje Đenić, pomoćnice ministra turizma i omladine, iako su troškovi legalnog poslovanja relativno niski, deo vlasnika privatnog smeštaja i dalje ne registruje svoje objekte u sistemu e-turista.

– Jedan od razloga je nedovoljna informisanost, zbog čega ćemo ove godine više raditi na promociji procedure registracije i svih prednosti koje ona donosi. Drugi razlog je svesno izbegavanje registracije kako bi se izbeglo plaćanje obaveza – navodi Đenićeva.

Ona ističe da je nejasno zbog čega se i dalje veliki broj neregistrovanih objekata javno oglašava, iako inspekcijske službe svakodnevno sprovode kontrole. Zbog toga je jedan od ciljeva radne grupe za suzbijanje sive ekonomije i jačanje saradnje sa sudovima, kako bi se obezbedilo bolje razumevanje ove oblasti prilikom donošenja presuda.

Kako kaže, država nastoji da stekne što precizniju sliku o broju objekata koji posluju van zakonskih tokova, ali mnogi izdavaoci i dalje računaju na to da nije moguće ispratiti svaki oglas i svaku ponudu smeštaja. Istovremeno, kod pojedinih vlasnika postoji uverenje da će biti češće kontrolisani ako posluju legalno.

– Kada vidimo da neko posluje u skladu sa propisima, nikome nije cilj da ga dodatno opterećuje, već da se suzbije nelojalna konkurencija i što veći broj izdavalaca uvede u legalne tokove – poručuje Đenićeva.

Predstavnici izdavaoca smeštaja navode da paušalni porez sam po sebi ne predstavlja značajno finansijsko opterećenje, posebno u turistički atraktivnim mestima gde je popunjenost dobra. Najveći izazovi su sezonske oscilacije u broju gostiju, rastući troškovi održavanja i provizije internet platformi preko kojih se smeštaj oglašava. Za prosečan apartman sa dva do četiri ležaja godišnja poreska obaveza najčešće se kreće od oko 8.000 do 17.000 dinara.

Kada se uporedi sa cenama smeštaja u prestonici, porez ne predstavlja veliki izdatak. Prosečan apartman u Beogradu izdaje se za 35 do 50 evra po noćenju, dok vlasnik manjeg, legalno registrovanog smeštaja na ime godišnjeg poreza najčešće plaća između 8.000 i 16.000 dinara. Praktično, jedan dobro popunjen vikend može da pokrije čitavu godišnju poresku obavezu.