- Srbija

Zoran Popović: Tržište fondova raste, ali novac mora da se pokrene

Investicioni fondovi u Srbiji upravljaju sa oko 2,3 milijarde evra imovine, a broj fondova i ulagača iz godine u godinu raste. Ipak, uprkos snažnom razvoju industrije, najveći deo štednje građana i dalje ostaje u bankama.

Zašto je tako, gde fondovi danas ulažu novac investitora i šta nedostaje da domaće tržište kapitala napravi ozbiljniji iskorak, za podkast „Kapital u pokretu“ govorio je Zoran Popović, predsednik Nadzornog odbora investicionog fonda „Vista Rika“.

Prema podacima koje je izneo, u Srbiji posluje oko 40 investicionih fondova, uključujući tradicionalne i otvorene alternativne fondove, dok ukupna aktiva sektora iznosi oko 2,3 milijarde evra.

Istovremeno, oko 95.000 građana ulaže preko investicionih fondova, što je višestruko manje u odnosu na sredstva koja stanovništvo drži na računima banaka.

„Kapital mora da bude u pokretu“

Popović smatra da je odgovorno upravljanje novcem osnov svakog ulaganja.

„Kapital mora da bude u pokretu. Ukoliko miruje, on praktično nema svoju funkciju i negativno utiče na ono što ste svojim radom zaradili.“

Kako ističe, sektor investicionih fondova poslednjih godina beleži značajan rast, a povećavaju se i broj fondova i investicionih proizvoda. Istovremeno, raste broj investitora, razvija se ponuda različitih investicionih proizvoda i širi se svest građana o alternativnim načinima ulaganja.

Ipak, Srbija je, prema njegovim rečima, i dalje ispod potencijala u poređenju sa razvijenijim tržištima kapitala.

Gde investicioni fondovi ulažu novac

Govoreći o investicionoj strategiji „Vista Rike“, Popović navodi da je od osnivanja prioritet bio stabilan prinos i izgradnja poverenja investitora.

Najveći deo sredstava ulaže se u državne obveznice Republike Srbije, američko tržište kapitala, evropske berze i depozite domaćih banaka, dok se deo sredstava ulaže i u korporativne obveznice i domaće akcije.

Kako kaže, cilj je bio da se investitorima ponudi stabilnost, uz manju volatilnost, jer Srbija nema dugu tradiciju ulaganja u investicione fondove.

Građani i dalje veruju bankama

Jedno od ključnih pitanja ostaje zašto građani i dalje najveći deo štednje drže na bankovnim računima.

Prema Popoviću, razlog nije samo u poverenju, već i u nedovoljnoj finansijskoj pismenosti, slaboj informisanosti, nepoznavanju načina rada fondova i uverenju da su fondovi namenjeni isključivo bogatijim građanima.

On navodi da mnogi potencijalni investitori prvi put saznaju da je moguće ulagati i sa manjim iznosima, kao i da su investicioni fondovi strogo regulisani i pod nadzorom Komisije za hartije od vrednosti.

Tradicionalni ili alternativni fondovi

Popović objašnjava da tradicionalni otvoreni fondovi ulažu u sigurnije i likvidnije instrumente poput državnih obveznica, trezorskih zapisa i bankarskih depozita.

S druge strane, alternativni fondovi imaju znatno širi spektar ulaganja, koji može da obuhvati akcije, korporativne obveznice, plemenite metale, robu, nekretnine i privatni kapital.

„Vista Rika“ trenutno upravlja sa pet fondova, od kojih su dva tradicionalna keš fonda, dok su tri alternativna investiciona fonda. Jedan od njih ulaže u zlato, srebro, bakar, platinu i druge robe kojima se trguje na svetskim robnim berzama.