- Srbija

Koja su najtraženija zanimanja u logistici

Logistika više nije rezervisana samo za tradicionalne magacinske radnike i vozače; ona je izrasla u visokotehnološku industriju koja zahteva širok spektar stručnjaka — od inženjera i IT analitičara, preko specijalista za carinu, pa sve do operatera na kompleksnim automatizovanim sistemima.

Međutim, ubrzani rast privrednih aktivnosti doveo je do ozbiljnog jaza između ponude i potražnje za kvalifikovanom radnom snagom. Domaće i multinacionalne kompanije koje posluju u Srbiji danas se suočavaju sa ozbiljnim izazovima prilikom regrutovanja kadrova, pri čemu pojedina zanimanja beleže hronični deficit koji direktno ugrožava kontinuitet poslovanja i podiže troškove rada.

Zanimanja u deficitu

Kada se analizira struktura potreba domaćeg tržišta rada u sektoru logistike i transporta, izdvajaju se profilne grupe koje trpe najveći pritisak i zabeležavaju najizraženiji manjak izvršilaca:

Profesionalni vozači teretnih vozila (C i E kategorija): Deficit broj jedan u Srbiji i čitavom regionu. Sa procenjenim manjkom od preko 10.000 vozača, ovo zanimanje je na vrhu liste najtraženijih. Odliv iskusnih kadrova ka zemljama Zapadne Evrope, visoki troškovi dobijanja kvalifikacionih kartica (CPC) i nepovoljna demografska struktura doveli su do toga da kompanije nude izuzetno visoke zarade i bonuse kako bi privukle i zadržale vozače.

Disponenti i organizatori transporta (Flotni menadžeri): Stručnjaci koji u realnom vremenu upravljaju rutama, koordiniraju vozačima i komuniciraju sa naruciocima posla. Zbog potrebe za poznavanjem stranih jezika, telematskih softvera i rada pod pritikom, kvalitetni disponenti su izuzetno traženi i brzo napreduju.

WMS operateri i menadžeri skladišta: Sa uvođenjem naprednih softvera za upravljanje skladištem (WMS), tradicionalni šef magacina ustupio je mesto stručnjaku koji razume algoritme optimizacije prostora, analitiku zaliha i automatizovane regalne sisteme.

Carinski deklaranti i specijalisti za špediciju: S obzirom na specifičan položaj Srbije van Evropske unije i kompleksne procedure na granicama, stručnjaci sa carinskom licencom i poznavanjem propisa predstavljaju tražen i deficitaran kadar u svim većim špediterskim kućama.

Upravljači viljuškarima (Viljuškaristi): Iako deluje kao operativno zanimanje, sertifikovani viljuškaristi — posebno oni sa iskustvom u radu na visinskim i uskorazrednim regalskim viljuškarima (Reach Truck) — beleže stalan deficit, zbog čega njihove zarade znatno prevazilaze prosek u operativnom sektoru.

Rešenje za manjak radne snage

Nemogućnost pronalaženja adekvatnih kadrova primorala je domaće i strane logističke gigante u Srbiji da primene agresivnije regrutacione strategije i transformišu svoje modele poslovanja. Prema izveštajima koje objavljuje Blic Biznis, poslodavci u sektoru transporta i skladištenja sve češće ulažu u internu edukaciju i dokvalifikaciju zaposlenih, pokrivajući troškovno polaganje vozačkih ispita ili obuke za upravljanje specijalizovanim mašinama.

Pored toga, kako prenose stručni portali poput Pluton Logistics, izražen deficit u operativnom sektoru rešava se uvozom radnog kadra iz azijskih zemalja (Indija, Nepal, Šri Lanka) za poslove dostave i skladištenja, kao i uvođenjem veće automatizacije i robotizacije (poput robotičkih skladišta AutoStore) kako bi se smanjila zavisnost od fizičke radne snage.

Značaj obrazovnog sistema

Dugoročno rešenje problema deficita leži u čvršćem povezivanju privrede i obrazovnog sistema. Saobraćajni fakultet u Beogradu, Tehnički fakultet u Novom Sadu, kao i srednje saobraćajne škole širom Srbije, intenziviraju programe dualnog obrazovanja u saradnji sa vodećim kompanijama poput Milšped Group, Nelt, Kuehne+Nagel i DB Schenker.

Prema pisanju ekonomskih portala kao što su Biznis.rs i izveštajima medija poput NIN-a, dualno obrazovanje i stipendiranje studenata već tokom školovanja omogućava mladima da steknu praktična znanja na najsavremenijim tehnologijama, dok kompanijama garantuje priliv edukovanih inženjera i logističkih analitičara.

Tržište koje nagrađuje veštine

Tržište rada u logistici u Srbiji prolazi kroz duboku transformaciju. Dok operativni poslovi trpe pritisak usled deficita i automatizacije, potražnja za stručnjacima koji kombinuju poznavanje logističkih procesa, IT alata i stranih jezika nikada nije bila veća.

Za mlade ljude i stručnjake koji traže perspektivnu karijeru, sektor logistike nudi brzu prohodnost, stabilno zaposlenje i konkurentne zarade. Kompanije koje budu ponudile najbolje uslove rada, kontinuiranu edukaciju i savremene radne alate biće pobednici u trci za najkvalitetnije kadrove na domaćem tržištu.

Pregled traženih zanimanja u logistici u Srbiji 

Analizirajući potražnju i nivo deficita, logistička zanimanja u Srbiji mogu se podeliti na tri ključna nivoa:

Operativni nivo (Najteži deficit): Vozači C/E kategorije, kvalifikovani viljuškaristi, komisioneri robe.

Srednji menadžment (Visoka potražnja): Disponenti transporta, carinski agenti, planeri zaliha, šefovi logističkih smena.

Strateški i tehnički nivo (Deficit specijalizovanih znanja): Inženjeri logistike, Supply Chain analitičari, IT stručnjaci za WMS/TMS sisteme i ESG menadžeri u logistici.

Nova zanimanja budućnosti u logistici

Sa razvojem AI tehnologija, održivog poslovanja i e-trgovine, na srpskom tržištu nastaju potpuno novi profili stručnjaka:

Supply Chain Data Analyst: Stručnjak koji analizira ogromne količine podataka radi predviđanja potražnje i optimizacije zaliha.

ESG Logistički Menadžer: Specijalista zadužen za proračun ugljeničnog otiska, uvođenje električnih flota i prelazak na zelene izvore u skladištima.

Inženjer automatizacije i robotike u skladištenju: Stručnjak koji održava i programira autonavođena vozila (AGV) i robotičke sisteme u modernim distributivnim centrima.