Cene stanova u Srbiji od početka ekonomske krize pale su za trećinu. Prodaja stanova u Beogradu pala je za 30 odsto, a u nekim gradovima u Srbiji i do 50 odsto, a zbog male kupovne moći, loše ponude stanova i sve nepovoljnijih kredita, očekuje se da će se taj trend nastaviti. Prodaja nekretnina nastavlja da pada, posebno posle povećanja obaveznog učešća i kamata na kredite. Kada se tome dodaju sve veća nezaposlenost i besparica, ne čudi što je malo kupaca. Građevinci su zbog toga u sve većim problemima, a investitori sve manje ulažu u stanogradnju. Iz dana u dan tržište je sve usporenije i sve je manje prometa, a cena je smanjena negde i do 40 odsto u odnosu na 2008. godinu. U vojvođanskim selima se, na primer, kuće prodaju u bescenje, daleko ispod koštanja gradnje, a prodaja po gradovima je gotovo simbolična.
Od početka ekonomske krize, cene stanova u Srbiji, pale za trećinu. Prodaja u Beogradu pala za 30 odsto, a u nekim gradovima u Srbiji i do 50 odsto. Građevinci u sve većim problemima, a investitori sve manje ulažu u stanogradnju.
Cene stanova u Srbiji od početka ekonomske krize pale su za trećinu. Prodaja stanova u Beogradu pala je za 30 odsto, a u nekim gradovima u Srbiji i do 50 odsto, a zbog male kupovne moći, loše ponude stanova i sve nepovoljnijih kredita, očekuje se da će se taj trend nastaviti.
Prodaja nekretnina nastavlja da pada, posebno posle povećanja obaveznog učešća i kamata na kredite. Kada se tome dodaju sve veća nezaposlenost i besparica, ne čudi što je malo kupaca.
Građevinci su zbog toga u sve većim problemima, a investitori sve manje ulažu u stanogradnju.
Aleksandra Kon iz agencije za promet nekretnina "Alka" kaže da je iz dana u dan tržište sve usporenije i da je sve manje prometa, a da je cena smanjena negde i do 40 odsto u odnosu na 2008. godinu.
U vojvođanskim selima se, na primer, kuće prodaju u bescenje, daleko ispod koštanja gradnje, a prodaja po gradovima je gotovo simbolična.
Zoran Banković iz građevinske firme "Urban Niš" kaže da je za razliku od ranijih godina, ove godine sve stalo zbog kredita banaka, depozita od 20 odsto, kao i da misli da će se ove i sledeće godine dosta smanjiti investicije u stanove, sigurno najmanje za 50 odsto.
Gradnja najmanje učestvuje u ceni
Iako se misli da sama izgradnja stanova u najvećoj meri određuje cenu, u strukturi koštanja kvadrata najmanje učestvuju cena materijala i gradnje.
Goran Rodić iz Odbora za građevinu Privredne komore Srbije kaže da se cena izvođača radova, koja zavisi od opremljenosti, kvaliteta, spratnosti i drugih faktora kreće od 280 do 400 evra.
"To je bruto cena po kvadratu, sve drugo se dodaje na tu cenu - cena zemljišta, raznih taksi, komunalija i još nekih drugih stvari koje čine čak i više nego duplo od cene izvođača", kaže Rodić.
Jovan Jovanović iz međunarodne konsultantske kompanije "Danos" kaže da sa takvom situacijom, kada se proda 30 do 50 stanova mesečno, što je zanemarljivo u odnosu na godine pre krize, naprosto ništa drugo ne može da se desi nego da polako ali sigurno dolazi do usklađivanja.
"Ako danas u Budimpešti koja je u Evropskoj uniji imate kvadrat koji košta 1.200 evra za vrlo pristojnu nepokretnost, svakako da će to polako ali sigurno morati da se isprati i u Beogradu", naveo je Jovanović.
Pad cena i prodaje nekretnina beleži se u gotovo svim zemljama Evrope i regiona, ali je, s obzirom na prosečnu platu i cenu kvadrata, u srpskoj prestonici najteže doći do svog krova nad glavom.
Naime, samo za stan od šezdesetak kvadrata po ceni od 1.600 evra, sa postojećim uslovima kreditiranja i prosečnom platom, potrebno je raditi 40 godina, odnosno ceo radni vek.