Nekretnine - Srbija

Međa neće svađati komšije

Četiri sahrane zbog međe, "Komšiji pucao u glavu zbog razmirica oko podele imanja", samo su neki od naslova tekstova koji svedoče o konfliktima zbog granice placa koji su završeni tragično. Svađa komšija zbog metra zemlje je u Srbiji svakodnevna pojava, a kad tenzija dostigne vrhunac, nastupaju geometri od kojih se očekuje da "preseku" i odluče ko je u pravu. Zahvaljujući sistemu AGROS, koji koriste službenici u Republičkom geodetskom zavodu, trebalo bi da u budućnosti bude sve manje ovakvih slučajeva.

RGZ je jedina ustanova koja poseduje sve podatke o površini parcele, a informacije u elektronskom obliku, koje su oni prikupili na terenu koristi više od 500 geodetskih radnji.

- Kad geodeta izađe na teren, na osnovu našeg sistema na monitoru dobija istu koordinatu kao i u katastru - objašnjava Saša Lazić iz RGZ.

- Ako je bilo koji vlasnik parcele promenio mesto međnog kamena ili bilo šta uradio s njim, sistem će da ga odvede na mesto gde bi on trebalo da bude. To im znatno olakšava posao i razrešava nedoumice.

Geometar i sudski veštak Slađana Marković, iz "MS premera", kaže da su sporovi oko granice imanja najneprijatniji poslovi.

- Ljudi su tada posebno ostrašćeni, jer godinama "drže" neke međe i smatraju da na njih imaju pravo. To je često zasnovano na predanju, a ne na merenju - objašnjava Markovićeva.

- Ranije se dešavalo da nas jure sekirom. Mi nemamo pravo bez odobrenja vlasnika da uđemo u posed. U trenutku kada kažu da ne žele da mere, mi moramo da prekinemo.

Markovićeva kaže da se dešava da u njihov sud sumnjaju i klijenti koji su ih angažovali i druga stranka u postupku. Misle, kada su doveli "svog geometra", da će on pokazati među na način kako njima odgovara.

- To prosto nije tačno, jer mi svi radimo na osnovu podataka koji su identični. Bilo koji geodeta da dođe, on će pokazati isto - navodi naša sagovornica.

- Kad obeležimo ono što je njima nepoznato, što ih je dovelo u zabludu, nastaju problemi. Često smo u situaciji da se sa klijentima ubeđujemo i raspravljamo.

Advokat Ljiljana Senić ističe da je najbolje ako postoji saglasnost i volja da se ljudi dogovore, da ne bi ulazili u sporove.

- Ako ipak ne mogu, sudski spor je jedini kultivisan način da se reši situacija - smatra Senićeva.

- Sporovi više ne traju godinama kao nekad, jer su sudije vezane za rokove.

Upravni postupak

Načelnik pravne službe RGZ Mitar Trbović kaže da su građanima vrata katastra otvorena i da mogu da se konsultuju sa načelnicima i pravnicima.

- Ukoliko utvrde da postoji greška, stranke mogu da podnesu zahtev za njenu ispravku - kaže Trbović.

- Zakonski rok za trajanje tog upravnog postupka je 15 dana, a u većini slučajeva se to rešava za jedan dan. Saslušaju se stranke i donesi se rešenje.