Nekretnine - Srbija

Podstanar, naslednik ili kupac – u igri monopol ulaganje u nekretnine se uvek isplati

Dok se nekretnina smatra simbolom sigurnosti, statusa i osamostaljivanja, podstanarski život se doživljava kao privremeno rešenje. Stručnjak za nekretnine Ervin Pašanović kaže da se u Srbiji građani više odlučuju za kupovinu nekretnine, a čak polovina Evropljana ne poseduje sopstveni dom, ne veruje da će ikada moći da ga kupi ili uopšte nije zainteresovana za to.

Ervin Pašanović, stručnjak za nekretnine, kaže da prema statistici 90 odsto punoletnih građana Srbije poseduje udeo u nekoj nepokretnosti.

"Po poslednjem paketu zakona "Svoj na svome", u evidenciji je zabeleženo oko 10 miliona nepokretnosti. Kod nas je prisutan taj kulturološki trend da su se ljudi opredeljivali za poslove sa sigurnijim stambenim fondom. Otkupom tih nepokretnosti početkom devedesetih uz hiperinflaciju narod je stekao veliki kapital. Od tada je ostao trend da svi moramo da posedujemo nekretninu, nezamislivo je da ceo život budeš podstanar", objasnio je Pašanović.

Ceo život kao podstanar

Kako kaže, dok je u Srbiji nezamislivo da se ceo život živi kao podstanar, u Nemačkoj 40 odsto stanovništva ima udeo u nepokretnosti, dok 60 odsto njih žive kao podstanari bez ambicije za promenom.

"Nekretnina u neku ruku opterećuje, ako uzmete stambeni kredit vi ste vezani 20, 30 ili 40 godina za otplatu tog kredita. Ljudi ne žele da se opterete, mladi se sele od centra do centra gde dobijaju poslove i njih kredit opterećuje", navodi Pašanović.

Ističe da se nekretnina empirijski pokazala kao najbolja investicija.

"Nekretnina i u pravu ima poseban božanski status, isto tako i u životu. Kod nas se ljudi zaista dele na uspešne i neuspešne po tome da li su deci obezbedili stan", kaže Pašanović.

Navodi da se Evropljani oslanjaju na državne stimulanse.

"Posebno u Berlinu i u svim većim nemačkim gradovima, ali i drugim delovima Evrope, država stimuliše rentu, odnosno ograničava rentu na određeni iznos i vi faktički kroz rentu ne možete da povratite investiciju ni za 50 godina što je duplo više nego kod nas", objasnio je Pašanović.

Šta kaže statistika u Nemačkoj

Prema rečima dopisnika RTS-a iz Nemačke Nenada Radičevića, to što ankete ukazuju da polovina Evropljana neće moći ili želeti da kupi nekretninu, posledica je pada životnog standarda u proteklih nekoliko godina, ali i nastavka rasta cena nekretnina uporedo sa rastom kamatnih stopa na stambene kredite.

U Nemačkoj je društveno prihvatljivije biti podstanar i njihovi ugovori su zakonski strogo regulisani i zaštićeni pa je zbog toga i u nemačkim medijima postojala priča da se ljudima više isplati da žive u iznajmljenim stanovima nego da plaćaju ratu za stambeni kredit.

To je dovelo do toga da više od polovine stanovništva u Nemačkoj živi u iznajmljenim stanovima i ta praksa se ne menja već godinama.

S druge strane, cene nekretnina neumitno rastu, ali rastu i cene iznajmljivanja stanova tako da postoje ogromne razlike u kirijama koje ljudi plaćaju.

Naime, moguće je da u jednoj zgradi porodica trosoban stan iznajmljuje više od 30 godina za 400 ili 500 evra, a da njihove komšije, koje su stan iste kvadrature iznajmile u proteklih nekoliko godina, rentu plaćaju između 1.200 i 1.800 evra mesečno.

Trend kupovine nekretnina za 500 evra po kvadratu

Pašanović kaže da postoji i ekonomski model državnog razvoja.

"Kod nas je država odlučila da pospeši trend kupovine nekretnine i prvo je intervenisala kod vojno-policijskih stanova. Omogućila je pripadnicima vojske i policije da po vrlo povoljnim cenama kupe nekretninu u celoj Srbiji po ceni od 500 evra po kvadratu. Prošle godine je država intervenisala i sa kreditima za mlade što je dozvolila mladima, bez ikakve kreditne istorije, ukoliko su zaposleni sami, ili ukoliko nisu, da uz pomoć roditelja kupe nekretninu", objasnio je Pašanović.

Istakao je da u Nemačkoj postoji ograničenje cene zakupa koje diktira država.

"U Nemačkoj kad se potpiše dugoročni zakup, cena mora da se poštuje. Država interveniše sa ograničavanjem cena zakupa po periodima. Tako da ako su ljudi ušli u zakup pre 30 godina oni plaćaju isto kao i tada. To su ekstremi, to se ne dešava stalno, ali na primer i Berlin i Beč imaju ograničene cene zakupa za socijalne stanove", kaže Pašanović.

Kalkulisati ili igrati monopol

Navodi da je trenutna situacija u Srbiji takva da je veća potražnja od ponude.

"Po kreditima za mlade smo videli da je interesovanje veliko. Mislim da je to državu malo koštalo koliki je benefit i na tome treba raditi. Trenutno ljudi pokušavaju na sve načine što pre da uđu u kredit, kupe nekretninu i budu svoji na svom", objašnjava Pašanović.

Poručuje da ne treba kalkulisati već kupiti nekretninu odmah.

"Cene nekretnina uvek idu gore. I kad je najveća kriza one i tada idu gore i nekretnina je najsigurniji kolateral i uvek ćete moći da dobijete kapital od prodaje stana. Kao u igri monopol uvek treba kupovati nekretnine", zaključio je Pašanović.