Nekretnine - Srbija

Put do nove kuće u Italiji počinje sa 1 evrom: Istina ili mit?

Ipak, uprkos ovim merama, ostrvo nezaustavljivo ide ka ozbiljnoj demografskoj krizi.

Na Sardiniji danas živi nešto više od 1,5 miliona ljudi, a taj broj se decenijama unazad stalno smanjuje. Osim što opada ukupan broj stanovnika, mnoga sela i manja mesta su pred izumiranjem, jer se mladi sele u veće gradove, poput Kaljarija.

Najveći izazov predstavlja natalitet – Sardinija danas ima najnižu stopu rađanja u Italiji, sa svega 0,91 detetom po ženi. Za održavanje stabilnog broja stanovnika, prosečno je potrebno 2,1 dete po ženi.

U selu Baradili, poslednje dete je rođeno pre 10 godina, a trenutno tamo živi samo 76 ljudi.

Zbog rizika da mesta poput Baradilija postanu "gradovi duhova", vlasti su pokrenule inicijative kako bi privukle nove stanovnike.

Par koji se preseli u selo sa manje od 3.000 stanovnika može dobiti:

• do 15.000 evra za kupovinu ili renoviranje kuće,

• do 20.000 evra za pokretanje biznisa koji otvara lokalna radna mesta,

• mesečnu subvenciju od 600 evra za prvo dete i 400 evra za svako naredno, sve dok dete ne napuni pet godina.

Ove podsticaje sprovodi regionalna vlast u okviru programa borbe protiv depopulacije.

Pored toga, uvedene su i lokalne hitne mere, poput ponude opštine Ollolai, koja nudi kuće za 1 evro novim stanovnicima. Ipak, sve ove inicijative nisu dale očekivane rezultate, a sela poput Baradilija i dalje se suočavaju sa ozbiljnim problemima, piše Politico.

Pre više od 30 godina, selo je zatvorilo svoju jednoodeljensku osnovnu školu, u kojoj su lokalna deca, uzrasta od 6 do 10 godina, učila zajedno.

Baradili i okolna sela odlučila su se za rotirajući školski sistem, u kojem deca tokom godine pohađaju nastavu u tri različita sela. Besplatan autobus ih svakog jutra preuzima i razvozi.

Pohađanje srednje škole ili odlazak do bolnice mnogo je teži, jer su obe usluge udaljene više od 30 kilometara.

Još jedno selo na Sardiniji, Ollolai, postalo je svetski poznato nudeći kuće za jedan evro. Od tada je prošlo devet godina, a od 100.000 prijavljenih, samo nekoliko njih je zaista dobilo kuću u tom mestu.

Program funkcioniše kao posrednik između vlasnika starih kuća – koje su često podeljene između više naslednika – i onih koji žele da ih kupe po simboličnoj ceni. Kao rezultat, samo je mali broj stranih porodica uspeo da kupi kuću za 1 evro.

U međuvremenu, selo i dalje gubi stanovništvo – broj se smanjio sa 1.300 kada je ponuda započela, na sadašnjih 1.150.

Studije su pokazale da same kuće od jednog evra nisu dovoljne, baš kao ni finansijski podsticaji za rađanje dece, da bi se zaustavio demografski kolaps.

Takođe je primećeno da se neki novi vlasnici odlučuju da preprodaju nekretninu po istoj ceni po kojoj su je kupili, jer ne mogu da priušte troškove renoviranja, koji su često veći nego što su očekivali, ili jer nisu zadovoljni životom u selu.