Nekretnine - Srbija

Šta može da se iznajmi u Beogradu za 300 evra?

U ovom periodu, oni provode noći i dane češljajući sve moguće platforme za oglašavanje stanova u potrazi za najboljom ponudom, a kirije su naizgled nikada više.

Već krajem septembra se ponuda stanova u zakupu sužava, pogotovo u nižem cenovnom rangu, jer su za takvim stanovima uglavnom u potrazi studenti koji na fakultet kreću u oktobru.

Ako pretpostavimo da neko ko živi u iznajmljenom stanu u Beogradu može da izdvoji 300 evra za kiriju, što bi za većinu mladih ljudi uz troškove komunalija predstavljalo makar polovinu plate, a za prvi mesec stanovanja i celu platu, jer mnogi stanodavci traže da im se depozit u visini kirije isplati u celosti po useljenju. Kakve stanove neko tih finansijskih domašaja može da očekuje da će zateći u potrazi za novim domom?

Kako bi došli do odgovora na to pitanje, reporter Danasa je i sam pogledao više stanova sa više različitih kanala oglašavanja i, nažalost, odgovor je demotivišući. Ono što će tragača sačekati na oglasima je gomila garsonjera, ili eventualno “jednoiposobnih” stanova, od kojih je najveći broj u starogradnji.

Neretko su stanovi nerenovirani, na šta se podstanari svakako često žale, pogotovo kada dođe zima i kada duvanje vetra kroz zatvorene prozore postaje osetljivije. Kako naš reporter kaže, čak se i prve primese hladnoće već osećaju u mnogim stanovima, pogotovo u onim na čijim zidovima je vidljiva vlaga, a prozori se raspadaju. Stanodavci na to kažu „to je ta cena“ ili tvrde da već dugo imaju u planu da renoviraju stan.

Kako bi uštedeli na opremanju stana, pojedini stanodavci u njega stavljaju staru, ponekad i neispravnu belu tehniku. Izgleda im je klima uređaj omiljena stavka za štednju, pa ga u ovom cenovnom rangu često ni nema, a na upit o postojanju klima uređaja u stanu, jedan od njih nam je rekao: „ma to ti ne treba“.

Prilikom gledanja stana treba obratiti i pažnju na nameštaj, koji je takođe često star. Ležajevi uglavnom stari dvosedi i trosedi na rasklapanje čija neudobnost se oseti u leđima tek nakon prvog spavanja.

Pojedini stanovi imaju improvizovana kupatila, u jednom od njih je omanji toalet sa šoljom i lavaboom, dok tuš samo viri iz zida, ili je prikačen na sam lavabo. A kada smo kod higijene, treba biti spreman i na nedelju dana čišćenja ukoliko je stan tokom oglašavanja već prljav, jer ga neki stanodavci neće očistiti pre useljenja.

Neki stanovi su bili toliko prljavi da izgledaju kao da u njima niko nije živeo godinama, iako stanodavci tvrde da je tek iseljen.

U jednom smo zatekli hranu za mačke razbacanu po stanu, a stanar koji se još nije iselio, rekao nam je da ih nema, već da je imala njegova pokojna tašta, koja je tu živela pre nekoliko godina. U jednom od stanova u kojima smo bili tepih je bio toliko star i prljav da se „raspadao na dodir“.

No, nije sve tako crno. To što se stan izdaje za 300 evra, ili nešto manje uz malo sreće, ne znači nužno da je u lošem stanju – možda je samo apsurdno mali.

Primera radi, za ovaj novac se oglašavaju i stanovi od oko 20 kvadrata, koncipirani kao hodnik. To znači duguljasta konstrukcija, u kojoj se dvoje ljudi ne mogu mimoići, cela u pločicama.

Po ulasku se sa leve strane, po sledećem redosledu, nalaze frižider, dvosed, sto sa stolicom, ormar i kuhinjski elementi sa prenosivom rernom, dok se preko puta dvoseda, na udaljenosti od jednog metra, umesto TV-a nalazi toalet, odvojen od ostatka prostorije kliznim staklom.

Za ovako male stanove bi čovek isprva pomislio, ne poznajući tržišnu dinamiku beogradskih stanodavaca, da im je cena ovakva, jer su u centru grada. Iako je istina da često i jesu, neki stanodavci će jako male stanove u starogradnji oglašavati za 250 do 300 evra i u drugim naseljima, poput Rakovice, Miljakovca, Mirijeva.

Ruku na srce, može se naći smeštaj i za manje novca. Rastući je trend grupni smeštaj, u mnogim oglasima definisan kao “smeštaj za radnike”. Cene ovakvog smeštaja variraju, a naplaćuje se po ležaju – od oko 100 evra za ležaj, pa čak i do tih 300 evra, ukoliko je objekat noviji. Jedna prostorija smešta troje, četvoro, nekad i do osmoro ljudi.

Grupni smeštajevi se takođe izdaju studentima, što je takođe definisano u samom oglasu. Zapravo, mnogi stanovi se oglašavaju kao stanovi “za studente”, neki čak specifično i “za studentkinje”, što neki stanodavci na upit Danasovog reportera nisu ni želeli da obrazlože, a neki kao obrazloženje navode “da su devojke čistije i urednije”.

Naravno, sve ovo treba uzeti u obzir tek nakon uveravanja da stanodavac uopšte želi da vas uzme u obzir kao zakupca, za šta šanse drastično opadaju ukoliko imate kućnog ljubimca, a na osnovu iskustva, ponekad i ako ste sa juga Srbije. Naime, jedan od vlasnika stanova se predomislio nekoliko minuta pred ugovoreno vreme za gledanje stana, te je našem reporteru rečeno „izdaćemo nekom drugom, ipak ste vi iz Niša“.

Neki od njih „pritiskaju“ budućeg zakupca da stan što pre zakupi i koriste trikove prodaje koji se inače viđaju na buvljaku. Pritisak je u vidu izjava da „nećete naći jeftinije“ i da je „to ta cena“, kao i da „ima još petoro koji su danas pogledali“.

Ipak, daleko je od nemogućeg za ovaj novac naći pristojan stan u kome se može dostojanstveno živeti, a opet imati uviđavnog stanodavca i ne putovati sat vremena.

Za tako nešto, mnogi najpre preporučuju potragu za stanom preko poznanstva.

Međutim, poslovica “ko se seli, taj se ne veseli” nosi dodatnu težinu zbog sve viših kirija, kao i velike potražnje, zbog čega pojedini stanodavci bivaju podstaknuti da zanemare standarde nečega što bi inače bio dostojanstven smeštaj.

Zbog ovoga, budući stanari će se u potrazi susresti sa nepraktično malim stanovima, hladnim i vlažnim zidovima, trulim prozorima i nefunkcionalnim nameštajem i belom tehnikom, a neretko će biti primorani i da nešto od toga prihvate kao kompromis, jer više od toga ne mogu da priušte.