Poljoprivreda - Srbija

Ako nema plodnog zemljišta, nema ni hrane – zašto prehrambeni giganti istražuju regenerativnu poljoprivredu

Zagovornici regenerativne poljoprivrede tvrde da pravilna obrada zemlje omogućava skladištenje ugljenika, veću otpornost na suše i bolje prinose, dok deo naučnika upozorava da su klimatski efekti takvih praksi i dalje predmet rasprave.

Globalna poljoprivreda i lanac snabdevanja hranom stvaraju zajedno skoro trećinu emisije gasova sa efektom staklene bašte u svetu, a na farme otpada skoro polovina tih emisija.

Istovremeno, poljoprivreda je jedan od sektora koji je najviše ugrožen klimatskim promenama, a temperature koje stalno rastu uništavaju useve širom sveta.

„Nikada nije bilo tako očigledno da naš sistem za snabdevanje hranom treba popraviti“, rekao je Čak de Lidekerke, izvršni direktor i suosnivač kompanije "Soil Capital", belgijske kompanije koja plaća poljoprivrednicima da smanje emisije ugljenika i poboljšaju kvalitet zemljišta kroz takozvanu regenerativnu poljoprivredu.

Već vekovima, podseća De Lidekerke, iscrpljujemo prirodnu plodnost našeg zemljišta. „Ako možete da investirate u plodnost tog zemljišta, kroz regenerativne metode, onda možete učiniti ceo svoj sistem otpornijim.“

Zemljište može da „zaključa“ ugljenik koji apsorbuju biljke, a on je, tako uuskladišten u zemljištu, jedan od najvećih pokretača plodnosti, objašnjava De Lidekerke, i povećava zadržavanje vode, što može učiniti useve otpornijim na sušu.

Međutim, kada se polja obrađuju teškom mehanizacijom, takovo zemljište ispušta ugljenik nazad u vazduh.

Poljoprivrednici sa kojima "Soil Capital" sarađuje posvećeni su povećanju nivoa ugljenika u zemljištu kroz metode regenerativne poljoporivrede, uključujući smanjeno remećenje zemljišta i redukciju upotrebe hemijskih đubriva; povećanje raznovrsnosti biljaka; uzgajanje zaštitnih useva u periodu između dve žetve glavnih kultura; i sadnju drveća i druge vegetacije na zemljištu.

Kompanija prati količinu ugljenika uskladištenog na imanjima poljoprivrednika i izdaje sertifikate za uočena povećanja. Sertifikati se prodaju preduzećima koja su partneri "Soil Capital"-a i izdaju se za jednu metričku tonu smanjene ili uklonjene emisije CO2, što omogućava ovim preduzećima da svoje viškove emisije ugljenika usklade sa propisanim ograničenjima.

Sertifikati koštaju između 20 i 60 evra, pri čemu poljoprivrednik dobija 70 odsto prihoda. „Ono što odvraća poljoprivrednike (od primene regenerativne poljoprivrede) je rizik koji će preuzeti u kontekstu gde posluju sa veoma niskim maržama. Dakle, finansijski podsticaj je danas zaista najvažniji da bi poljoprivrednici zaista promenili prakse u velikim razmerama“, rekao je De Lidekerke.

U aprilu je "Soil Capital" najavio višegodišnje partnerstvo sa kompanijom „Nestle“, najvećom svetskom kompanijom za hranu i piće. Ova kompanija ima cilj da do 2030. godine 50 odsto svojih ključnih sastojaka nabavlja od poljoprivrednika koji se primenjuju regenerativne metode. Prema najnovijim podacima, više od 70 odsto ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte kompanije „Nestle“ dolazi iz nabavke (i uzgoja) sastojaka i materijala za proizvodnju.

„Ulažemo u dugoročno zdravlje naše baze snabdevanja, jačamo otpornost i fokusiramo se na zemljište“, rekla je tada Anita Valc, šefica održivosti u evropskom ogranku kompanije „Nestleׅ“.

Regenerativna poljoprivreda takođe dobija na zamahu i u drugim mestima. U maju, giganti u proizvodnji pića "Carlsberg" i "Diageo" bili su među 40 organizacija koje su potpisale deklaraciju o nameri da prošire regenerativnu poljoprivredu u svojim lancima snabdevanja, kroz program koji je razvila platforma Inicijativa za održivu poljoprivredu (Sustainable Agriculture Initiative).

"Unilever" nastoji da implementira regenerativne prakse na preko milion hektara do 2030. godine, a "PepsiCo" na 10 miliona hektara zemljišta na kojem se uzgajaju sastojci koje koristi u proizvodnji, do iste godine.

Druge kompanije koje se trude da povećaju količinu ugljenika u zemljištu uključuju dansku „Argenu“, koja sopstvena nastojanja opisuje kao najveći program za povećanje ugljenika u zemljištu u Evropi.

Prepreke za usvajanje regenerativne poljoprivrede

Prema navodima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, neto sekvestracija (vezivanje) ugljenika na poljoprivrednom zemljištu mogla bi da kompenzuje „četiri odsto godišnjih globalnih emisija gasova staklene bašte izazvanih ljudskim delovanjem tokom ostatka veka“.

Ali neki su manje uvereni da regenerativna poljoprivreda može pomoći u ublažavanju klimatskih promena.

„Ideja da ćete vezati mnogo ugljenika na obradivom poljoprivrednom zemljištu, mislim da je malo verovatna“, rekao je Timoti Serkindžer, tehnički direktor za poljoprivredu, šumarstvo i ekosisteme u Institutu za svetske resurse.

Rekao je da, iako sadnja pokrivnih (zaštitnih) useva „može vezati malo ugljenika tokom vremena“, oni trenutno zauzimaju manje od četiri odsto obradivih površina u SAD i suočavaju se sa preprekama za šire usvajanje, uključujući troškove i ograničeno vreme za njihovo sejanje pre početka zime.

Dodao je da postoji i naučna debata o tome u kojoj meri poljoprivreda bez obrade doprinosi povećanju količine ugljenika u zemljištu i da u SAD većina poljoprivrednika koji praktikuju obrađivanje po regenerativnom modelu ipak preore svoja polja na svakih nekoliko godina, što će, kako kaže, verovatno poništiti veći deo koristi od skladištenja ugljenika.

„To su dobre prakse, ali ne čine mnogo za klimu“, rekao je Serkindžer, dodajući da regenerativna poljoprivreda može smanjiti eroziju zemljišta i poboljšati zadržavanje i kvalitet vode.

Ali De Lidekerke je naglasio da potencijalne koristi regenerativne poljoprivrede idu dalje od klimatskih promena. Pored ugljenika, "Soil Capital" prati indikatore zdravlja zemljišta, biodiverziteta i upravljanja vodama.

„Nije to samo zato što želimo da smanjimo nivo gasova sa efektom staklene bašte, već zato što želimo da povećamo plodnost (zemljišta)“, rekao je De Lidekerke. „Ako nema plodnosti zemljišta, nema ni farmi. Ako nema farmi, nema ni hrane.“

Kompanija trenutno podržava 1.800 poljoprivrednika na preko 500.000 hektara u šest zemalja. De Lidekerke naglašava da je cilj da se u narednoj deceniji sarađuje sa poljoprivrednicima na preko 10 miliona hektara.

„Mislim da u roku od 10 godina regenerativna poljoprivreda može biti norma. Upravo smo prešli startnu liniju, tako da još uvek ima uzbudljivog napretka“, poručio je De Lidekerke.