Poljoprivreda - Srbija

Biće žita i za izvoz

Srbija će imati ove godine dovoljno pšenice za svoje potrebe, pa i za izvoz. Kako smatraju stručnjaci i ratari, kada se "skine" rod sa oko 550.000 hektara, koliko je prošle jeseni zasejano, žita će biti za sve. Problem je, međutim, to što niko ne može da proceni, koliko će se plaćati kilogram ovogodišnje pšenice, odnosno, sa kojom cenom će pšenica "startovati" u žetvi, koja samo što nije počela.

Ovogodišnji rod pšenice značajno su smanjile bolesti. Kako objašnjava dr Srbislav Denčić, sa Odeljenja za strna žita, novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, koliko god da je prvi deo godine bio dobar za pšenicu, toliko je drugi deo bio loš.

- Imali smo celu "zbirku" bolesti, od septorije, rđe, do fuzarijuma, koji je najviše ugrozio zrno i rod - objašnjava Denčić.

- Ako dodamo i to da vremenski uslovi, sa smenama hladnih i ekstremno visokih temperatura nisu odgovarali pšenici u periodu kada se zrno naliva, i kad se formira rod, jasno je kakvo stanje imamo. Samim tim, smatram da će rod, u granici proseka poslednjih pet godina, odnosno četiri tone po hektaru, biti uspeh. Sa rodom od četiri tone, sa 520.000 hektara, mi imamo više od dva miliona tona, a naše potrebe su 1,7 miliona tona. Naravno, kvalitet zrna je lošiji nego lane, ali, i to se mora pripisati vremenskim uslovima i bolestima.

Za žetvu se priprema i Vojislav Malešev, ratar iz Kaća, predsednik Kluba 100 paora plus. Pod pšenicom ima stotinak hektara, koji, kako kaže, dobro izgledaju, jer je na vreme primenio sve agrotehničke mere.

- O prinosu ne bi da govorim, dok god ne uđem u njivu sa kombajnom - kaže Malešev.

- Ono što me više brine od prinosa je cena, jer o njoj, iako samo što nismo krenuli sa žetvom, niko ništa ne govori. Zadružni savez je izašao sa podatkom da proizvodnja kilograma pšenice košta 21 dinar, a verujte, ta cena je još i viša, jer je pšenica, zbog loše godine, "tražila" i po četiri ili pet prskanja protiv bolesti.

Dobroj ceni nada se i paor Marko Jakovljević iz Titela. On pod pšenicom ima oko 12 jutara.

- Kombajniranje moram da platim, a ako cena žita bude bila dobra, ni ovih 5.000 dinara, koliko bi trebalo da me košta po jutru, neće biti mnogo - priča Jakovljević.

- Pominju se različite cene pšenice, od 17 pa do 21 dinar, a ja očekujem rod od najviše dve tone po jutru.

Žarko Galetin, direktor "Produktne berze" iz Novog Sada, ističe kako je trenutna cena pšenice prošlogodišnjeg roda 20,5 dinara po kilogramu, a da se na terminskom tržištu, sa isporukom posle žetve, pšenica ovogodišnjeg roda prodavala za 16,5 dinara po kilogramu.

- Treba imati na umu da je lane u žetvi pšenica krenula sa 16,2 dinara po kilogramu, ali, i da je ove godine cena proizvodnje viša - ističe Galetin.

- Samim tim očekujem da bi cena u žetvi mogla da bude od 17 do 18 dinara. Problem bi, međutim, moglo da napravi i to što su izvoznici lane, u ovo doba, na terminskom tržištu prodali 600.000 tona pšenice, a ove godine, samo 200.000 tona, tako da bi i ovaj višak, mogao da "pritisne" tržište.

Sve spremno za prve otkose žita i u niškom kraju čim vremenske prilike dozvole, a najkasnije za desetak dana. Ovde je pod žitaricama je oko 10.000 hektara, a očekivani prosečni prinos oko tri i po tone.

Kombajniranje unosan biznis

Na sastanku predstavnika Uprave za poljoprivredu i razvoj sela, kombajnera i ratara uz mnogo natezanja da cena kombajniranja ove godine bude 13.300 dinara po hektaru, što je nešto više nego lane, kada je ovaj posao koštao 12.000 i to bez vezivanja slame. Ratari su i ovoga puta smatrali, da je žetva skupa, dok su kombajneri tvrdili suprotno.