Poljoprivreda - Srbija

Biogas dodatni prihod farmama

Uvođenjem malih biogas postrojenja na farmama srednje veličine u Srbiji, poljoprivrednici bi ostvarili dodatne prihode a naša zemlja bi nastavlila da se prilagođava energetskim i ekološkim standardima EU, istaknuto je danas na stručnom skupu u Novom Sadu.

U razgovoru o mogućnostima za uvođenje biogas postrojenja na srpskim farmama, koji je organizovala Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), domaćim poljoprivrednicima i široj javnosti predstavljene su prednosti energetskog osamostaljivanja farmera, upotrebom novih tehnologija.

Stručnjaci i farmer iz Nemačke promovisali su tehnologiju i kao odgovarajuća postrojenja pomoću kojih se iz otpadnih organskih materija kojima farme već raspolažu, poput životinjskog stajnjaka, na poljoprivrednim gazdinstvima proizvode pogonsko gorivo, toplotna i električna energija.

Biogas dobijen u tim postrojenjima može da se koristi za proizvodnju toplotne energije za potrebe same farme ali i za proizvodnju električne energije koja se može prodavati po povlašćenim cenama, odnosno u skladu s tarifama koje država definiše i da se tako ostvari dodatni prihod, istaknuto je na skupu u Privrednoj komori Vojvodine.

Takođe, biogas može da se upotrebi i kao zamena za lož ulje uz manje modifikacije.

Prema nemačkim iskustvima, visina zarade od prodaje struje dobijene na biogas u najvećoj meri zavisi od veličine farme i broja životinja, a kako je navedeno na prezentaciji, ta postrojenja uvode se uglavnom na farmama sa oko 500 krava ili 4.000 svinja.

"Korišćenjem električne energije iz obnovljivih izvora Srbija se približava ekološkim standardima Evropske unije, ostvaruje se povećanje prihoda na lokalnom nivou, a gazdinstva dobijaju energetsku nezavisnost, što može imati veliku ulogu u poslovanju i planiranju", istakao je Tomas Mičke, rukovodilac projekta u okviru GIZ programa "Razoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji".

"Domaći farmeri pokazuju veliko interesovanje za nove tehnologije koje kao organizacija promovišemo i nadamo se da ćemo u godinama pred nama imati priliku da sa srpskim farmerima razgovaramo o boljitku koji im biogas donosi", rekao je Mičke.

Diplomirani inženjer Frank Hofman, govreći o troškovima za uvođenje biogas postrojenja na farmama, naveo je da se ta investicija kreće u rasponu od 4.000 do 12.000 evra po kilovatu električne energije, napominjući da se ulaganje smanjuje u meri u kojoj farmeri već raspolažu nekom opremom, poput rezervoara za tečni stajnjak ili drugu.

U Nemačkoj za novo takvo postrojenje treba izdvojiti od 5.500 do 8.100 evra po kilovatu električne energije, precizirao je Hofman i dodao da bi u Srbiji taj iznos bio malo veći od 8.100 evra, jer većina komponenti mora da se uveze.

Na skupu su predstavljene i mogućnosti investiranja u postrojenja za biomasu, podsticajne mere države u toj oblasti kao i perspektive razvoja tržišta biomase u Srbiji.

Predstavnici biogas udruženja iz Srbije i Nemačke razmenili su iskustva u svojim zemljama a najavljena je saradnja i razvoj tehnologije između nemačkih i srpskih univerziteta, što će kao rezultat imati razmenu znanja i iskustava i njihovo unapređivanje.

Skup u organizaciji GIZ-a, održan je pod pokroviteljstvom vlade Savezne Republike Nemačke a program "Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji" sprovodi se u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine kao i sa Ministarstvom rudarstva Srbije.

Glavni cilj projekta je jačanje kapaciteta i stvaranje povoljnog okruženja za održivo korišćenje bioenergije u Srbiji.