Poljoprivreda - Srbija

Da li je suncokret biljka budućnosti?

Iskustva ratara iz prethodnih godina opredeliće ove sezone izbor setvenih kultura možda i više nego ranijih godina. Tako bi suncokret, po oceni analitičara, mogao da zauzme znatno veće površine uglavnom nauštrb soje, ali delimično i kukuruza, koji već nekoliko godina zbog suše beleži manje prinose.

Suncokretovo zrno postaje sve popularnije jer je ova uljarica u protekloj sezoni postizala dobru cenu, ali opredeljenje za ovu kulturu na prvom mestu diktiraju klimatske promene. Suncokret mnogo bolje podnosi sušu u odnosu na druge žitarice i solidno rađa i u godinama sa malo padavina.

Istovremeno i površine pod kukuruzom, kako smatraju analitičari, mogle bi da budu manje ove godine.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za 2025, žetvene površine kukuruza iznosile su 975.442 hektara. Ostvarena je proizvodnja od oko 4,2 miliona tona uz prosečni prinos od 4,4 tona po hektaru. Ta količina bila je za 16,8 odsto manja u odnosu na 2024. i za čak 30 odsto manja u odnosu na desetogodišnji prosek, objavilo je u poslednjem izveštaju Ministarstvo poljoprivrede.

Kako za „Politiku” kaže dr Goran Bekavac, jedan od vodećih domaćih stručnjaka s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, površine pod kukuruzom zasigurno će biti manje ove godine.

– Za koliko, to je u ovom momentu teško reći. Očekujem da će biti posejan na plus, minus 800.000 hektara. Razlog tome su višestruki nepovoljni uslovi u poslednjih pet godina – kaže naš sagovornik i podseća na superćelijske oluje koje su 2023. godine desetkovale rod na određenim lokalitetima. Samo u Novom Sadu bilo ih je tri, a dve su, kako ističe, bile strahovito jake.

– Još jedan od razloga je prilično skromna cena koju je kukuruz postizao, a uz to su zabeleženi i prilično manji prinosi. Situaciju dodatno komplikuje i to što se prilikom izvoza obavezno zahteva test na prisustvo aflatoksina – ističe Bekavac. Ovo je problem, dodaje, koji imaju sve države u regionu: Mađarska, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Rumunija, delovi Bugarske pa čak i Italija.

Kako kaže, sve ove države imaju slične i ogromne probleme koji ranije nisu postojali, dok sada promena klime, visoke temperature i stres biljaka zbog manjka padavina nameću tešku borbu sa aflatoksinom.

– Dakle, kada farmer krene da računa i pravi svoju matematiku, dolazi do zaključka da mu kukuruz baš i nije toliko isplativ. Posebno veliki proizvođači koji su orijentisani na tržište. Zato se sve više opredeljuju za ozime kulture, posebno pšenicu i ječam – napominje on. Te biljne vrste zahvaljujući dugoj vegetacije prime više vlage tokom godine i rizik je stoga manji u odnosu na kukuruz, ali i soju na prvom mestu. Suncokret je stoga sve češći izbor ratara.

Prema rečima našeg sagovornika, suncokret je najtolerantniji na klimatske promene, posebno zbog snažnog korena koji hvata bolje vlagu iz dubljih slojeva zemljišta. Zato će zasigurno zauzimati sve veće površine, a soja sve manje jer je ona najviše ugrožena i očekujemo drastičan pad površina.

Prošle godine, u odnosu na 2024, proizvodnja suncokreta u Srbiji bila je veća za 2,9 odsto, a u odnosu na desetogodišnji prosek za oko 2,4 procenta. Proizvodnja je takođe protekla uz probleme u vezi sa visokim temperaturama i sušom, ali je ova uljarica svakako pretrpela manje gubitke nego ostali prolećni usevi.

– Da li će suncokret biti biljna vrsta u budućnosti? Mislim da ne. Uglavnom zbog plodoreda i to je najveći problem u odnosu na pšenicu i kukuruz. Jer je preporuka da se suncokret na istim površinama seje tek svake pete godine – ističe dr Goran Bekavac.

Prema njegovom mišljenju, ukoliko bi se ratari opredelili za promenu sortimenta i hibride kukuruza kraće vegetacije, promenili tehniku gajenja, vrlo brzo bismo mogli da povećamo prinose sa 4,5 na sedam, pa i osam tona po hektaru.

U izveštaju Ministarstva poljoprivrede navodi se da je optimalan period za setvu kukuruza u našim uslovima od 5. do 25. aprila. Najbitniji uslov je da temperatura zemljišta na dubini setve (pet do osam centimetara) prilagođeno tipu zemljišta) dostigne minimum 10 do 12 stepeni Celzijusa.

– U poslednje vreme primećuje se tendencija sve ranije setve. Poljoprivredni proizvođači započinju setvu oko 20. marta, što je veoma rano zbog mogućnosti pojave kasnih prolećnih mrazeva ili čak truljenja i propadanja semena. Postoji niz opravdanih razloga za ranu setvu, ali svaka setva pre optimalnog roka i u neadekvatnim uslovima nosi sa sobom određeni rizik – navodi se u izveštaju i dodaje da je izbor hibrida od ključnog značaja za setvu, te i roka setve, a treba da bude prilagođen i parceli i regionu u kojem se kukuruz gaji. Preporuka je posejati više različitih hibrida, različitih grupa zrenja, jer tako može da se osigura proizvodnja i obezbedi veći prinos, a samim tim i profit.