Poljoprivreda - Srbija

Dobra zarada na šećeru

Otkupnom cenom šećerne repe, koja je već utvrđena i iznosi 38 evra po toni, nisu mnogo zadovoljni ni proizvođači, a ni prerađivači. Dok ratari smatraju da su gotovo na rentabilnosti ulaganja, otkupljivači ističu da je to među najvišim cenama u Evropi.

Znatan prinos, ali i izvesna otkupna cena i rokovi plaćanja - glavni su razlozi što je šećerna repa među omiljenim ratarskim kulturama, na koju poljoprivrednici i te kako mogu da se oslone. Čak ih od toga ne odvlači ni činjenica da je cena šećera danas niža za 40 do 50 odsto u odnosu na pre dve godine, a postoji mogućnost da bude još niža.

- Vremenske prilike zasada su dobre i očekuje se da prinosi budu dobri - kaže Ljubiša Radenković, direktor kompanije "Sunoko".

- To je berzanska roba i mnogo faktora utiče na cenu. Trenutno ne možemo da predvidimo u kom će pravcu ići i da li će cena biti niža ili viša. Otkupna cena već je utvrđena, 38 evra po toni, i što se tiče proizvođača, to je dobro za njih.

Godišnje se u Srbiji otkupi dva miliona tona ove, najisplativije kulture. Fabrike proizvedu između 430.000 i 450.000 tona šećera na godišnjem nivou. Potrebe Srbije su oko 230.000 tona šećera, a šećerane uspevaju da ispune kvote za izvoz u EU od 180.000 tona.

- Naše fabrike imaju tehnologiju kojom ostvarujemo evropski nivo kvaliteta, ali je sa ovom cenom šećera teško održati konkurenciju sa evropskim proizvođačima - priča Radenković.

- U Mađarskoj fabrike plaćaju 30 evra, ali njihovi proizvođači dobijaju subvencije od države.

Proizvođač šećerne repe iz Kuzmina Draško Danilović kaže da je postojao jedan ugovor, pa je došlo do pravljenja aneksa, a da je tržišna cena niža u odnosu na pre dve godine.

- Mi smo na granici rentabilnosti ulaganja, posebno što je to kultura koja nije gotova, dok se ne urade analize - objašnjava Danilović.

- Svi upoređuju repu sa žitaricama, pa onda kažu kako repa ima dobru cenu. Šećer izvozimo u EU, nekih 200 tona godišnje, po ceni od 550 do 680 evra po toni. Zasad, godina obećava prosečne prinose.

Višak šećera, kako u svetu, tako i kod nas, smanjio je cenu šećera. Ipak, dobra otkupna cena i proizvodnja "zasejale" su velike površine plodne zemlje u Srbiji, pa ratari i dalje voljno seju šećernu repu.