Poljoprivreda - Srbija

Dotirani krediti za ratare

Banke već nekoliko dana primaju zahteve poljoprivrednika za kratkoročne kredite sa dotiranom kamatom. Agroekonomisti upozoravaju da je neophodna kontrola trošenja tih para i analiza njihovog učinka u povećanju proizvodnje.

Zemljoradnici ponovo mogu da računaju na kratkoročne kredite sa dotiranom kamatom koji će im, kažu, dobro doći da zaustave dalji pad proizvodnje mesa i mleka. Mnogi će uz pomoć tih para kupiti traktor ili u voćnjaku postaviti sistem za navodnjavanje kap po kap.

Neposredni proizvođači hrane su zadovoljni jer su uslovi otplate trogodišnjih kredita za njih prihvatljivi.

Prve godine miruje otplata, godišnja kamata je četiri odsto za ulaganja u proizvodnju mesa i mleka, dok je za dva procenta veća kamata za kredite uložene u ratarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo, povrtarstvo, cvećarstvo i kupovinu poljoprivredne mehanizacije i opreme.

Jovan Makitanović iz Kuzmina rekao je da su ovi krediti jako povoljni.

"Jedino takve kredite poljoprivreda može da izdrži. Brinu nas problemi oko naplate naših proizvoda. Toga se bojimo kako ćemo mi onda bankama vratiti novac", naveo je Makitanović.

Stručnjaci ističu da je poslednji trenutak da se takvim kreditima pomogne stočarima kako bi se zaustavilo smanjenje njihovih stada.

Stevan Bogosavljević iz Kuzmina rekao je da kredit uzima da malo pojača proizvodnju da ubaci još krmača i da istera ciklus do kraja, da isporuči tovljenike. "Čekam neko bolje vreme jer mi u poljoprivredi nikad ne znamo šta će nam jesen doneti", kaže Bogosavljević.

Ministarstvo poljoprivrede potpisalo je ugovore sa 13 banaka o dodeli kredita registrovanim domaćinstvima. Fizička lica, preduzetnici i pravna lica mogu da podignu kredit do pet miliona dinara, a zemljoradničke zadruge do 15 miliona dinara.

Đorđe Radulović iz banke Inteza rekao je da je ovo sigurno najpovoljniji dinarski kredit trenutno na tržištu, niska je kamatne stopa i fiksna je za ceo period otplate. Kako je dodao, interesovanje poljoprivrednika je veliko jer ovakav kredit nisu imali u predhodnoj godini.

Agroekonomisti naglašavaju da bi, bolje nego do sada, trebalo da se kontrolišu utrošeni novac i učinak kratkoročnog kreditiranja registrovanih domaćinstava.

"Da li imamo porast produktivnosti u određenom sektoru, da li je unapređena proizvodnja, da li se radi na podizanju standarda kvaliteta proizvodnje jer je to u suštini zahtev koji nam se postavnja u smislu povećanja konkurentnosti agro sektora Srbije", rekla je Žaklina Stojanović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Inače, produktivnost u ratarskoj proizvodnji tri puta je manja nego u Zapadnoj Evropi, a u proizvodnji mesa i mleka - efikasnost je manja i do šest puta.